Slađana i ja smo psihoterapeuti. Nekada izgleda da se psihoterapeuti bave nemogućim, da je to što radimo samo san, fantazija, nešto neshvatljivo… Ali klijent i ja uspevamo da uradimo “nemoguće” kada prihvatimo da nije važno znati “kako nešto radi”, već da radi! Jer, ne znamo ni mozak kako radi, ali znamo da radi. Miran život u sopstvenoj koži je kao san.
Ostvaruješ li svoje snove? Ali prvo ti treba san! Većinom si se blokirao i sputavao procenjujući da li je nešto moguće, sve dok nisi ušao u rutinu. A tada je život obljutavio. “Nemoguće” postoji samo ako sebi kažeš da je nešto nemoguće. Ovo ti kažem iz svog, i iskustva mojih klijenata, ne zbog pustog laprdanja, i tvog lajka.
Mani lajkove na FB-u, kako stojiš sa onima u životu?