Kraljevo, 21. jun 2026.
U Kulturnom centru „Evergreen“ u Kraljevu psiholog i psihoterapeut Petar V. Jeknić održao je prvi javni čas o marginalističkom psihoterapijskom principu pod nazivom „Deset godina psihoterapije: šta sam naučio o promeni?“. Skup je okupio nekadašnje i sadašnje klijente koji su želeli da se upoznaju sa osnovnim idejama marginalističkog pristupa i njegovim razvojem tokom protekle decenije.
Predavanje nije bilo osvrt na pojedinačne psihoterapijske procese, već pokušaj da se, na osnovu iskustva stečenog kroz rad sa 1.734 različita klijenta i 16.914 psihoterapijskih seansi, predstave ključna zapažanja o čovekovom odnosu prema promeni.
U uvodnom delu autor je istakao: „Kada sam pre deset godina diplomirao psihoterapiju, mislio sam da je najveći problem čoveka patnja. Danas mislim da je najveći problem njegov odnos prema promeni.“
Centralno pitanje predavanja bilo je zašto je promena često toliko teška, uprkos tome što je gotovo svi priželjkujemo. Govoreći o rutini, osećaju sigurnosti, adaptaciji i otporu promeni, ukazano je da čovek najčešće želi promenu dok je zamišlja, ali joj pruža otpor onda kada treba da je živi.
Posebna pažnja posvećena je razumevanju otpora promeni kao duboko ukorenjene ljudske osobine. Izneto je stanovište da otpor ima veoma duboke korene i da možda počinje već prvim velikim prilagođavanjem koje čovek doživljava dolaskom na svet. Od prvog dana života čovek ulazi u stvarnost koja od njega zahteva neprekidno prilagođavanje, zbog čega novina retko kada dolazi bez osećaja nesigurnosti ili unutrašnje oscilacije.
U drugom delu časa predstavljene su osnovne postavke marginalističkog psihoterapijskog principa. Naglašeno je da margina nije prostor poraza ili društvene isključenosti, već mesto sa kojeg je moguće jasnije sagledati sebe, svoje okolnosti i mogućnosti izbora.
Jedna od centralnih poruka predavanja glasila je: „Margina nije mesto neuspeha. Margina je mesto opažanja. Sa margine se bolje vidi.“ Iz tog stanovišta predstavljen je sled koji čini osnovu marginalističkog pristupa:
Opažanje → Svest → Izbor → Akcija
Naglašeno je da upravo opažanje omogućava čoveku da izađe iz automatskih emocionalnih ili impulsivnih reakcija i otvori prostor za slobodan izbor. Predstavljena su i dva moguća puta razvoja.
Prvi počinje pitanjem „Šta ako…?“ i vodi putem emocije:
Emocija → Akcija → Iskustvo → Svest
Drugi počinje pitanjem „Kako da…?“ i vodi putem ideje:
Ideja → Akcija → Iskustvo → Svest
Bez obzira na to kojim putem čovek kreće, zajednička tačka oba procesa jeste akcija. Istaknuto je da nije dovoljno ni osećati ni razumeti ukoliko izostane delovanje. Kada čovek dugo ostane između razumevanja, osećanja i planiranja, a ne preduzima konkretne korake, nastaje ono što marginalistički psihoterapijski princip opisuje kao životnu mučninu.
U završnom delu predstavljena je i ideja lične dobrobiti, definisana formulom:
Dobar sebi = lepo (prijatno) + korisno + moralno
Naglašeno je da lična dobrobit ne predstavlja potragu isključivo za zadovoljstvom, uspehom ili moralnošću, već njihovom međusobnom ravnotežom.
Predavanje je završeno pitanjem upućenim svim prisutnima: „Koja je jedna mala promena koju možete napraviti već danas?“
Na kraju časa Jeknić je sažeo svoje desetogodišnje iskustvo sledećim rečima: „Posle deset godina psihoterapije ne verujem da čoveka menja ni savet, ni tehnika, ni tumačenje. Verujem da čoveka menja ono što uspe da opazi, prihvati i pretvori u akciju, vođen duhom promene.“
I zaključio: „Marginalistički princip nije poziv da živimo na margini. To je poziv da povremeno stanemo na marginu kako bismo jasnije videli svoj život.“
Prvi javni čas predstavlja početak ciklusa javnih predavanja posvećenih razvoju marginalističkog psihoterapijskog principa i njegovoj primeni u razumevanju čoveka, promene i lične dobrobiti.
Predavanje možete videti ovde
