Psihoterapija u jevanđeljima – Jovan, 3

1 0
Vreme čitanja1 Minuta

Slušao sam malopre Gorčina Stojanovića koji je u petoj emisiji potkasta Tragač izjavio da su samo “Džoni Štulić i Sinan Sakić mogli da objave na tri mesta da nastupaju negde i da to napune, a da isto toliko ljudi ostane napolju. Svi ostali su morali da ulažu ozbiljne pare u kampanju…” Tačno! Džoni Štulić i Sinan Sakić su definitivno bili rođeni za ono što su radili. Tako se ja osećam kada povezujem psihoterapiju i jevanđelja. Ne zato što ću napuniti YT pratiocima, ja nikada ništa neću napuniti (mada je impresivan broj ljudi bio na promociji knjige Memento mori na 3. spratu Narodne biblioteke “Stefan Prvovenčani” u Kraljevu), nego zato što je ovo čim se bavim usmereno ka manjem broju primenjenih praktičara.

Većina deklarativno prihvata ili se slaže sa mainstream idejama, ili onima koje simpatično i izazovno zvuče ali nisu stigle da budu mainstream. Ja se ne obraćam ni jednoj grupi posebno ali znam da će ove reči koje prof. dr Zorica Kuburić i ja izgovaramo doći do nekolicine. To nam je cilj bez obzira koliko osoba čuje i vidi ovo što radimo. Čudan je to osećaj: radiš i trudiš se zato što znaš da je to čime se baviš dobro i blagosloveno, a u isto vreme ne možeš da se obratiš većini niti da im u dušu smestiš to što znaš da je dobro. Kako li je tek bilo pravim učiteljima naroda?!

Bilo kako bilo, pred vama je razmišljanje na osnovu 3. poglavlja Jevanđelja po Jovanu i nadam/o se da će biti korisno.

Happy
Happy
1
Sad
Sad
0
Excited
Excited
0
Sleepy
Sleepy
0
Angry
Angry
0
Surprise
Surprise
0

Leave a Reply

Your email address will not be published.