Šta je to geštalt terapija?

3 0
Vreme čitanja3 Minuta

»Normalnost ne može da se definiše prilagođavanjem, već upravo suprotno tome, sposobnošću da se osmisle sopstvena pravila« (Goldstein, New York, 1934)

Početak geštalt psihoterapije vezuje se za 1942. godinu kada je objavljena knjiga Frederika Perlsa: »Ego, glad i agresija«. Geštalt se za kratko vreme proširio na sve kontinente, i postao više od psihoterapije, postaje prava egzistencijalna filozofija u praksi.

Genijalnost Perlsa i njegovih saradnika, supruge Lore i Pola Gudmana, ogleda se u tome što su od običnih cigli stvorili potpuno novu građevinu: geštalt, celinu koja nije samo običan zbir delova, već figura koja ima svoj smisao. Da bismo razumeli određeno ponašanje, nedovoljno je da gledamo samo figuru, već moramo imati uvid i u pozadinu, jer je samo tako moguće ugledati celovito značenje.

Iz holističke perspektive, geštalt terapija teži ka održavanju dobrog stanja celog organizma, a ne samo lečenju bolesti. Na taj princip nas podseća i svetska zdravstvena organizacija koja definiše zdravlje »ne samo kao odsustvo bolesti, već kao stanje fizičke, mentalne i društvene dobrobiti.«

 Perls je geštalt terapiju predstavljao kao »terapiju za normalne«, u smislu univerzalne terapije za ljude sa egzistencijalnim problemima (gubitak posla, razvod, usamljenost, depresija…). Geštalt posvećuje pažnju kvalitetu života i preventivnoj medicini. U geštaltu se podrazumeva da ne moramo biti mučenici da bi nešto postigli, niti da samo skupa psihoterapija i ona koja dugo traje obezbeđuje uspeh. Geštalt psihoterapija se  može primenjivati u različitim kontekstima, u individualnoj, u psihoterapiji parova, porodičnoj terapiji, grupnoj terapiji, u preduzećima, i  tako dalje.

Geštalt je, pored psihoanalize i bihejviorizma, treći dominantni psihoterapijski pravac: ne potencira razumevanje i učenje kao što to potenciraju psihoanaliza i bihejviorizam, već eksperimentisanje. Eksperimetisanje podrazumeva odricanje od prošlosti i vraćanje sopstvene odgovornosti u  »sada i ovde«.

Geštalt ne teži tome da mu se pridoda status nauke, već želi da bude i ostane umetnost. Prevazilazi matematičku krutost, optimistički je usmerena ka cilju umesto pesimističnog gledanja u prošlost. Geštalt vrednuje »sada i ovde« više nego teoriju uzročnosti, kreativnost više nego utapanje u pravila. Geštalt je rokenrol u svetu psihoterapije!

Kao glavni faktor u procesu poboljšanja klijentovog života je odnos terapeut – klijent. U geštaltu je terapeut posrednik, vodi klijenta, ne zna šta je dobro za klijenta već ga prati, podržava. Uči o klijentovoj duši, uči klijenta o duši. Specifično za geštalt je da psihoterapeut neće pratiti klijenta gde god da krene.

Od psihoterapeuta se ne očekuje da sve zna niti da ima gotova rešenja. On se za taj posao dugo školovao, ali je po prvi put  u klijentovoj duši, poput nekog istraživača na ekspediciji. Terapeut je tu da pomaže i bodri, ali ne nameće svoj put i svoj ritam.

U geštalt psihoterapiji se zna da je lakše razvijati osobine za koje smo već talentovani nego iskoreniti loše navike i osobine. Jedno od polazišta je da se treba skoncentrisati na sadašnjost, pustiti prošlost, ne prepričavati traume po 100 puta. Krastu ne treba dirati kada je rana dobro očišćena (ne pre toga). Naša je dužnost da budemo srećni, naša sreća obasjava i druge.

U poznijoj životnoj dobi Perls je bio umorni starac, delimično u penziji, nepoznat. Konformističkoj Americi smetao je njegov liberalizam. Kao i drugi geniji, Perls nije mario za konvencionalno ponašanje: bio je otvoren, govorio ono što misli, i pored dva doktorata (iz filozofije i medicine) pravio se da je glup i nepismen. Zbog svega toga ljudi iz okruženja su ga odbacivali. Otac geštalta, Frederik Fric Perls, konačno je priznat tek u 75. godini. Tvrdio je kako ništa nije izumeo, već kako je ukazao na postojeće.

I za kraj: Iako znamo da odelo ne čini čoveka, trudimo se da odbacimo formu. Mi u geštalt psihoterapiji ne prihvatamo da srce bira, već tvrdimo da je ipak racionalnost ta koja određuje. Dopustimo sebi da filozof koji je mucao postane veliki govornik.

Happy
Happy
1
Sad
Sad
1
Excited
Excited
7
Sleepy
Sleepy
0
Angry
Angry
0
Surprise
Surprise
0

Leave a Reply

Your email address will not be published.