U Kruševcu je 26. septembra 2026. godine održan drugi javni čas, ovog puta na temu „Autentičnost na marginalistički način“. Predavanje je bilo posvećeno razumevanju autentičnosti, njenom značaju za lični razvoj i mogućnostima da živimo istinitije, svesnije i odgovornije.Uvodno predavanje održala je Jelena Trajković, integrativni telesni psihoterapeut u edukaciji, koja je prisutne upoznala sa osnovama integrativne telesne psihoterapije. Nakon nje, psihoterapeut Petar Jeknić govorio je o autentičnosti kao jednom od suštinskih pitanja života i odnosa prema sebi i drugima.Polazeći od marginalističkog pristupa, Jeknić autentičnost određuje kao „istinito življenje sopstvenih polarnosti u dinamičnom balansu koji svest prepoznaje, prihvata i odgovorno bira unutar granica lične i opšte dobrobiti“. Polarnosti predstavljaju različite, ponekad suprotstavljene strane našeg iskustva: snagu i ranjivost, potrebu za bliskošću i potrebu za samostalnošću, sigurnost i želju za promenom. Njihov odnos se menja kroz život, a razvijanje autentičnosti podrazumeva da ih sve bolje prepoznajemo i učimo kako da ih živimo.Posebna pažnja posvećena je uočavanju odbačenih i potisnutih psihičkih sadržaja. Nastojanje da sebi i drugima prikažemo poželjnu sliku o sebi često prati sklanjanje osećanja, potreba i osobina koje teško prihvatamo. Ti delovi nas, iako potisnuti na marginu svesti, mogu nastaviti da utiču na naše izbore i odnose. Njihovo prepoznavanje i prihvatanje otvaraju mogućnost da ih uključimo u celovitije razumevanje sebe.U prihvatanju počinje autentičnost. Prihvatiti da u sebi imamo ljutnju, strah, zavist ili neku drugu teško prihvatljivu stranu iskustva ne znači opravdati svaki postupak koji iz nje može proisteći. Svesnost nam omogućava da razumemo šta se u nama događa i odgovorno izaberemo kako ćemo postupiti, vodeći računa o sopstvenoj dobrobiti i dobrobiti drugih.Predavanje je obuhvatilo i pitanje identiteta: koliko slika koju imamo o sebi uključuje ono što zaista jesmo, a koliko se oslanja na ono što bismo želeli da budemo ili što drugi od nas očekuju. U tom smislu, upoznavanje skrajnutih delova sopstvenog iskustva može proširiti odgovor na pitanje „Ko sam ja?“.Važno mesto imao je i proces učenja. Autentičnost se razvija kroz iskustvo, opažanje, razumevanje osećanja i potreba, kao i preuzimanje odgovornosti za svoje izbore. Iskren doživljaj može postojati i bez pune svesnosti, ali zrelo autentično življenje zahteva sposobnost da prepoznamo šta osećamo, razumemo šta nam to govori i odlučimo kako ćemo delovati.Jedna od centralnih poruka predavanja bila je da istinitije življenje počinje spremnošću da upoznamo i prihvatimo sopstvenu složenost. Tako autentičnost postaje proces u kojem svest, učenje i odgovornost omogućavaju da različite strane sebe živimo u promenljivom, dinamičnom balansu.
2026-10-05