Rođendan

3 0
Vreme čitanja4 Minuta

Već 28 godina obeležavam ovaj dan. Za mene to je dan rađanja, tuge neizrecive i bola, dan krštenja u vatri i vodi, Nova godina, dan u kojem sam izašao iz svog Egipta… Ovaj dan predstavlja sve što mi je sveto, sve o čemu se zapravo i ne govori jer se govoriti ne može, ali se itekako oseća.

Prošla je ponoć. Deveti je avgust 2022. i sedim ispred računara sa željom da ti kažem kako je ovaj dan ono što volim, jer sam živ i život živim, ne životarim. Ovo je dan od kojeg se bojim, jer u njemu umire deo mene. Rađa se ono što se roditi može, što pripremljeno je za rađanje. Rodiće se ono što se pravi. Danas je to pre svega savest. Živi i jedan lik. Da, živi otac, suprug, priajtelj ali danas u meni živi psihoterapeut, “sveštenik u civilu”. Moram priznati da mi je to malo, voleo bih da se rodi još neki lik ali neće moći jer moći se ne može, barem ne onako kako sam u prošloj godini radio. Preispitujem se gde sam stigao i gde idem. Tome služi 9. avgust. Jer, ako se ne preispitujem, da li će put imati smisao? A želim da koračam, da proces traje, da koraci sežu i dalje. Preispitivanje ne znači poređenje sa drugima, to nikako. Ali valja mi pogledati u vlasitit sadržaj i oceniti ga kroz prizmu dobra i zla u vremenu.

Pa dobro, onda ću zaroniti u dušu i videti šta mi kaže prošlih godinu dana?

Ako se usuđujem nazvati se psihoterapeutom onda, pazeći na rigidni super-ego, počinjem preispitivanjem nezadovoljstvima i mrakom. Moj mrak je težak, gust. Tama depresije usisavala me godinama. Znam njen ukus. To je ukus bez misli, miris bez emocije. To je onaj deo mene koji pokriva fasada javnog lica jer je moja tuga najbranjenija tvrđava unutar dvorca. To je ujedno i ukus strasti. Ma kako čudno, jedno vuče drugo. A strast moja je silna, bezuslovna, nekada i u nečemu perverzna. A evo i zašto:

Licemeran sam, postao sam hulnik. Drznik! Pa i bezdušnik! Mnogo sam gori od kurvara, sektaša, posesivnog i sebičnog hodajućeg stvora koji lepo priča. Izdao sam svetost. Jer svetlost sam zvao tamom. Svetlost nije svetost ali u svetlosti se svetost nalazi. Izdao sam ono što 9. avgust predstavlja i ovaj papir će to upamtiti. Priznajem svoje greške danas, priznajem da sam loš, iako štete nema, da sam kriminalac, iako zločin počinio nisam. 28 godina od izlaska iz Sarajeva savijam se i molim za oprost sve koje sam rečju i delom povredio jer raniti umem. Malo je reći da sam kriv i da me stid Hrišćaninom nazvati se. Nije to poezija nego put u dubinu kada i sitno postane sve.

Još jedno zlo omače mi se namerno. Povredio sam i sebe toliko puta za ovih godinu dana. Taj se zločin bez dela ponoviti ne sme! Radi poštovanja prema svemu što je stalo u prošlih 27, ova se godina, loše u njoj, ponoviti neće. Ne mogu garantovati, nemam snage u sebi da bih se čvrsto držao garancije, ali mogu Boga zamoliti za pomoć da ovo iskušenje samopovrede više sebi ne dajem. U bilo čemu. Makar to bila i divlja vožnja autom. U svom slepilu stavio sam fokus na jedno, a tako ništavan izbor nisam imao ni dok sam proživljavao sve što je rat u okupiranom Sarajevu davao. Ni onda kada sam 1992. bio gladan. A davao mi je čak i takav život više dostojanstva nego što sam ga sebi dao u nekim trenucima u proteklih godinu dana. Nema tu ni egzistencijalizma, ni utilitarizma. Negirao sam sebe postojano hodajući u magli bez kraja i dna. Najniža godina od svih koje proživeh u četiri niza po sedam. Dno! Moralno i intelektualno.

Čašu meda još niko ne popi da je čašom žuči ne zagrči, reče Njegoš. Tako i ja u ovih godinu dana nemam šta reći drugačije do da se žuč i med zajedno lakše piju.

Loše opisah, a bilo je i dobra. Naročito za druge. Samim tim i za mene i moju dušu. Psihoterapera je i ove godine ostvario svrhu postojanja, bio je na usluzi. Evo kako bih te rezultate prikazao:

Godina iza godina je misli i emocije, godina je dela. Godina ideja. Bogu sam zahvalan na rezultatima koje je preko mene ostvario. Bilo je lepo osvešćivati ih i razvijati. Stalo je dosta kreativnog, ohrabrujućeg, lepog i lepršavaog. Smisleno se istraživalo i prezentovalo znanje, kreativnost i ideja. Džabe smo primili, džabe smo dali. I onim delom koji se tiče posla mogu biti veoma zadovoljan, bilo da je lični ili profesionalni identitet u osnovi rezultata. Pod ličnim smatrati mogu teoretski, pod poslovnim praktični rad. Misleće sam biće bio, Bogu hvala, za ovih godinu dana. Govorio sam, pisao, štampao, objavljivao sa željom da koristi bude. Time je dužnost koja je započeta pre 28 godina ispunjena.

Gradilo se i razvijalo i u privatnom delu, Bogu hvala. Putovalo se koliko se moglo a ovu godinu završismo divnim poznanstvom. Potomke sam podržavao, roditelje koliko sam mogao.

Rekao bih na kraju da se u dobru ne želim poneti, u zlu se neću poništiti. Ovime što sada pišem, onime što se dešavalo od prvog do zadnjeg dana ove godine odaću počast i slavu. Počast za ono što preći će u 9. avgust, a slavu svemu što će ostati u 8. avgustu. Ono što nastavlja ide ka kraljevstvu mira, onome što ostaje dovoljno je njegovo raspadanje. Ovo je rođendan nad rođendanima, datum sećanja i preispitivanja, dan mira i tišine na putu u večnost.

I na kraju ovog teksta molim te pogledaj nešto autentično:

  1. deo: https://www.youtube.com/watch?v=cOU7K5Gkf8M&t
  2. deo: https://www.youtube.com/watch?v=89rAjeIv7IE&t

Zahvaljujem se Sanji, Bupku, teta Fahriji, čika Sadiku, Muneveri, Mari i Željku, Zlaji, Reši i Zdravku. I mnogima koje nisam pomenuo ali Bog zna!

Pesma za kraj: https://www.youtube.com/watch?v=B8m0_WoqiTo

Happy
Happy
1
Sad
Sad
0
Excited
Excited
2
Sleepy
Sleepy
0
Angry
Angry
0
Surprise
Surprise
0

Leave a Reply

Your email address will not be published.