4×7 godina

2 0
Vreme čitanja5 Minuta

Iz ratnog Sarajeva, grada koji je u obruču držan duže od Lenjingrada u 2. Svetskom ratu, izašao sam pre 28 godina. Ta četiri perioda od po sedam godina predstavljaju bogato ilustrovanu četvorotomnu enciklopediju života.

Prvi tom pisao se od 1994. do 2001. Držao sam se Boga. Izašao sam iz Sarajeva i posle jedne veoma oštre svađe sa roditeljima Sanja i ja smo odlučili da idemo. Obreo sam se u Hrvatskoj, mesec dana posle Oluje. Upoznao sam Komunikologiju masovnih medija i Marija Plenkovića. Upoznao sam Frans pres (AFP). Bila je 1995. Te godine Vlado mi pokazuje kako radi Sveučilišni računski centar (SRCE) i prvi put idem na internet, otvaram prvu e-mail adresu. Već naredne godine sam u Sarajevu, vodim Radio Glas nade. Obučio sam ekipu, uspostavio program i marketing. U radiju sam imao 42 osobe. Radio sam medijske projekte i za Medija plan. A onda sam otišao u Internews. Obučavao sam spikere, tehničare i novinare u 47 radio stanica u BiH. I dalje sam radio za AFP. U jednom trenutku ušao sam u projekat OHR-a (Kancelarija Visokog predstavnika za BiH, tada je bio Karlos Vestendorp). Bio sam u Švedskoj, jedan od pet predstavnika BiH novinara. Tu sam upoznao Cecu. Isidora je rođena 1998. Te godine, pet meseci pre, premlaćen sam u Sarajevu na Bistriku. Tuklo me 14 osoba. Od tada imam problema sa desnim ramenom. To se desilo dan nakon objavljivanja informacije da je Luiz Arbur ukinula 14 optužnica za ratne zločine Prijedorske grupe. U prethodna četiri meseca dokazao sam greške u slučajevima Kondić i Timarac (optužnice podigao tužilac Ričard Goldston). Zato sam pretučen. Radio sam na slučajevima optuženih za ratne zločine Šamačke i Bijeljinske grupe kao i na masovnim grobnicama u okolini Bratunca (Kravice). Posao u BiH okončao sam učešćem u formiranju Asocijacije elektronskih medija BiH i Bosanske radio mreže (BORAM) u leto (jul) 1999. dovodeći medije iz Republike Srpske. Već u septembru sam u Prištini, podižem Radio Kontakt, obučavam ekipu. Multietnički radio usred Prištine. Glupo zvuči ali je bilo izvodljivo. Počinjem da radim za Francuski međunarodni radio (RFI). Upoznajem Natašu, počinjemo da živimo zajedno. Pišem projekat i učestvujem u obučavanju tehničara i novinara u KIM radiju. Snimam video emisije za VIN. U prvom tomu sarađivao sam sa Radio Beogradom 1, Radio Slobodnom Evropom, Radio Glas Amerike (VOA) a poslao sam po par priloga za BBC i Dojče Vele. Pisao sam par tekstova i za Frankfurtske vesti. Na poziv vladike Artemija bio sam član srpske delegacije u Erli Hausu gde smo pregovarali sa liderima kosovskih Albanaca o svim aspektima civilnog života.

Drugi tom pisan je od 2001. do 2008. Držao sam se Boga. I dalje radio za RFI. Akohola ima previše još od 1999. Kupljena je vikendica u selu pored Kraljeva, rekonstruisan stan koji sam nasledio. Rodio se Filip. Uređivao sam Future magazin, multietnički magazim koji je MCYPC izdavao u Kosovskoj Mitrovici. Bio sam u Savetu Evrope u Strazburu. Objavljujem “Komunikologija i deo novinarskih žansrova”. Učestovao sam u Senior Training u Delfima (Grčka) namenjenog diplomatama. Bio sam glavni i odgovorni urednik Radio Galaksija (Radio KFOR) i Dialogue Magazine (KFOR). Na Kosovu sam napisao dva otvorena pisma rukovodiocima UNMIK-a zbog bezbednosne situacije, jedno Bernaru Kušneru, drugo Hansu Hakerupu. Od 2003. ne pijem tursku kafu. Bio sam u selu Čabru na sahrani dvojice dečaka za čiju smrt su okrivljeni Srbi (što je dovelo do martovskog pogroma te godine). Od 2005. postajem glavni i odgovorni urednik Radio Kraljeva. Bila mi je čast, tu sam počeo 1991. kao dopisnik iz Sarajeva. Depresija. 5. oktobra 2005. Nataša mi kaže: “E, aj’ nemoj više da piješ”. Prekidam, Nisam razumevao neke zaposlene u radio Kraljevu. Odlazimo u Doboj (BiH) da pomognem drugu Dragi Đuriću (Radio Džungla) u podizanju TV Maglaj na satelit. Kupio je ali nije mogao da prevede taj medij. Do tada sam imao nekoliko sajtova podignutih na net. Vraćamo se u Kraljevo. Podižemo četiri gajilišta šampinjona. Od toga živimo dve godine. Rođen je Andrija. Na TV 10 uređujem i vodim poljoprivredne emsije “Život po Petru“. Organizujem ekipu za snimanje “Kraljevske raskrsnice” povodom 8 vekova od osnivanja manastira Žiča. Sa Novicom Negovanovićem odlazim u Čikago. Političke spletke učinile su da projekat propadne. Zato postajem jedan od osnivača Pokreta za Kraljevo, predsednik Izvršnog odbora. Učestvujemo na izborima, ulazimo u gradsku Skupštinu. Upisujem psihologiju. Objavljujem “Čovek je ono što od njega ostaje – Uvod u psihologiju preživljavanja”

Treći tom pisao se od 2008. do 2015. Prestajem sa novinarskim poslom. Počinjem da radim u Šumarskoj školi. Napuštam politiku. Učim, dajem ispite. Završio sam psihologiju sa prosekom 8,96. Upisujem psihoterapiju. Počinje bračna kriza 2010. i taje do kraja ovog toma. Nakon zemljotresa 2010. javljam se Crvenom krstu kako bih volontirao. U Nišu držim psihološka predavanja (Kulturni centar Stanoja Bunuševca) tokom 5 meseci. U narednih 6 meseci držim grupne psihološke radionice. U međuvremenu objavio sam “Stres naš nasušni” kao i naučni rad u Zborniku radova Filozofskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici (nakon učešča na Međunarodnom skupu psihologa na kojem sam promovisao ovaj rad). Nakon toga držim niz predavanja i radionica. Učestvujem u pisanju i vodim dvogodišnji projekat za Šumarsku školu, finansijer je Evropska Unija. Pišem druge projekte za svoje Udruženje građana “Raskršće”. Završavamo izgradnju kuće. Otvaram Edukativni centar u Metikošu kod Kraljeva gde organizujem psihološke, nutritivne i teološke radionice. Rezultat tog rada bio je pisanje knjige “Razmišljam”. Završavam master Palijativne medicine i organizujem prvi širi tim za palijativno zbrinjavanje. Nakon poplave 2014. godine u Paraćinu obučavam pet psihologa za rad sa žrtvama poplave. Preko 50 osoba u trajanju od pet meseci bilo je obuhvaćeno grupnim radom. Rezultat angažovanja je knjiga “Psihološka podrška nakon katastrofe” koja je objavljena i na engleskom jeziku. Ovde je opisana metodologija rada sa žrtvama poplave. Naredne godine objavljujemo dokumentarni film “Paraćinski štit”.

Četvrti tom pisao se od 2015. do 2022. Obeležava ga nastavak ličnog i profesionalnog razvoja. Porodični lom doživeo je kulminaciju u dva navrata a zatim još veću integraciju. Učestvujem u čitavom nizu projekata, kao i angažovanje na odeljenju za palijativno zbrinjavanje Specijalne bolnice za interne bolesti u Vrnjačkoj Banji. Rezultat tog rada je objavljena knjiga “Memento mori – Priručnik za psihologe u palijativnoj medicini”. Završavam psihoterapiju, otvaram Emoracio centar i nastavljam sa predavanjima i radionicama. Idndividualnu psihoterapijsku praksu realizujem u Kraljevu, Novom Pazaru, Vrnjačkoj Banji, Kruševcu i Jagodini. Do kraja ovog perioda radim u Kraljevu, Vrnjačkoj Banji i Kruševcu. U oktobru 2020. objavio sam knjigu “Knjiga za svaki dan – Psihološka i psihoterapijska promišlčjanja i praksa”. Tri puta sam učestovao na CEIR konferencijama u Beogradu kao i na dva Kongresa psihoterapeuta i na jednom Kongresu psihologa. Radovi su objavljeni u zbornicima. Učestvovao sam na Međunarodnom kongresu psihologa BiH. Sa prof. dr Zoricom Kuburić uradio sam serijal od 49 razgovora “Psihoterapija u jevanđeljima” po Matejevom jevanđelju. Kraejm ovog perioda započeo sam rad na novom pristupu anksioznosti. Krajem jula objavili smo 2. izdanje “Knjiga za svaki dan“.

Lični i profesionalni razvoj zavisi od angažovanja svesti i to pre svega od percepcije i intelekta kao dve važne funkcije. U ovih 28 godina Bog me blagoslovio rezultatima i radom, ali i izazovima i nevoljama. Bogu hvala na svemu tome!

Moj YT kanal

Pridruži se Emoracio psihoterapija na Viberu

Happy
Happy
0
Sad
Sad
1
Excited
Excited
4
Sleepy
Sleepy
1
Angry
Angry
0
Surprise
Surprise
0

1 Comment

  1. Svaka cast. Ovde stadose dva zivota. Nasi svakodnevni problemi su zrno pirinca za Vas. Zelim Vam puno uspeha i zdravlja. Bila mi je cas sto sam Vas uoznala. Veliki pozdrav.

Leave a Reply

Your email address will not be published.