Mir Božiji…

2 0
Vreme čitanja6 Minuta

Pre dva dana beše Božić, pravoslavna varijanta. Moglo se čuti sa svih strana “Hristos se rodi!”. Koliko sam primetio, a nisam baš zagledao, bilo je čak i osmeha u toj izjavi, prirodnih, lepih, izgleda zaista radosnih. Odlično!!! Utisak su na društvenim mrežama kvarile sličice i pesmice koje se, kopirane ko zna odakle, značile odrađivanje gotovo nametnute obaveze da se bude fin. A znamo li uopte ko je taj Hristos i čemu služi?

To je prvi deo pitanja. Drugi deo pitanja odnosi se na prvi deo pozdrava: “Mir Božiji”. Onaj koji je izmislio božićni pozdrav nije slučajno stavio baš to na prvo mesto, pa tek onda ono što je spasonosno. Da nema Hrista (Spasitelja), nema ni šanse za čoveka. I ta šansa zapravo stvara mir koji je karakter samog Boga, jer je Božiji. Veoma jednostavno i u jednom pozdravu sadržana je velika mudrost. Ali baš zato što je “pred nosom”, zato je i skrivena.

U protekla gotovo četiri meseca veoma često sam u kontaktu sa jednom divnom mladom damom koja me inspiriše i budi u meni drugu vrstu slušača. Slušati mi je posao, ali u ovom slučaju zainteresovan sam slušač za njene naglosti, lepote, grdnje, nezadovoljstva… Mladost kao mladost, reklo bi se, a ja kao Starac Fočo od stotinu ljeta slušam i nešto kao pametno zborim. Ona me je i inspirisala da u jutro 9. januara, u zoru Krsne slave Jeknića, a to je Sveti Stefan, napišem koju reč baš o tome, o miru. Jer, kada je juče otišla u crkvu, pomolila se, zahvalila Bogu na svemu što ima, ali misli su joj letele i nije mogla da se fokusira. To se događa zato što se smatra licemernom, zato što, kako kaže, radi stvari “koje nisu dobre”, i tako dalje. Naravno da je prejak superego taj koji progovara u ovoj priči, i to je tačno. Ali šta raditi sa tim saznanjem? Kritizerstvo je u životu ove mlade dame veoma primetno, britki stavovi, sklonost ka brzom zaključivanju i pojednostavljivanju. Ima tu još svojstava ali svako ukazuje na prejak superego. A kada je superego prejak neuroze su obezbeđene, od napetosti kao najblaže, pa do depresije kao najkomplikovanije. Jedina šansa koju ima je u jačanju ego funkcija ali i to ne ide onom dinamikom kako bi bilo za nju dobro, ovaj put zbog čuvenih pet osobina: lenjosti, površnosti, neodgovornosti, nediscipline i neorganizovanosti prema (za) sebe. Mladost prejakog superega ima još jednu rasprostranjenu karakteristiku a to je: “Ja znam!” tako da je situacija još teža kada je reč o korekciji odnosa prema samoj sebi. Tu će se voditi glavna bitka.

Elem, nije me čula kada sam joj rekao da ode ujutru u crkvu, da se pomoli i da sačeka dok ne oseti mir, dok je Bog ne blagoslovi. Odmah je usledilo objašnjenje kako je već blagoslovena od strane sveštenika. “U redu”, pomislih, “ovo neće ići.” Dogovorili smo se da o tome ne razgovaramo s obzirom na brzinu agresivnosti tj isključivosti koja se pojavljivala. Čak i kao prijatelj nikoga na silu ne mogu naterati da čuje ono “Mir Božiji…” Ovde je važna priča o Jakovu (1. Moj. 32.) na koju ću se vratiti.

Napraviću digresiju zato što je važno razumeti onaj drugi deo: “Hristos se rodi!”

Ko je taj Isus i zašto je On spasitelj, čitaćete u jevanđeljima koje od srca preporučujem. Možemo biti tradicionalisti i nacionalisti, ali budimo informisani, tako taj tradicionalizam i nacionalizam dobijaju smisao. U suprotnom samo pričamo a takve reči baš i nemaju neku dubinu. Više zveče nego što govore. Dakle, Isus se rodio po obećanju a plan spasenja napravljen je mnogo, mnogo pre. Može se reći još od kada su Adam i Eva proterani iz raja. Međutim, praznik Pashe zapravo predstavlja sećanje na izlazak iz Egipta, iz “kuće ropstva”. I ovo je veoma značajno jer svako od nas ima neku svoju “kuću ropstva”. Tada je, tokom ispoljavanja desetog zla kojim je Bogu udario Egipat (2. Moj. 7.-10.), a to je smrt svega što je prvorođeno, Bog naložio Jevrejima da zakolju jagnje od godinu dana staro i bez ikakve mane na sebi, i da njegovom krvlju namažu dovratke na ulaznim vratima. U 2. Mojsijevoj 12,23. stoji: “Jer će Gospod proći da pobije Egipćane; i kad vidi krv na nadvratniku i na dva bočna stuba, Gospod će preći preko vrata i neće dozvoliti da razarač uđe u vaše kuće da vas bije.” Krv jagnjeta zamenila je glavu prvorođenog od svega, od stoke i živine, do ljudi. Isus je zapravo to jagnje a o tome čitamo u Jovanovom jevanđelju, 1,29. gde kaže: “A sutradan vide Jovan Isusa gde ide k njemu, i reče: Gle, jagnje Božije koje uze na se grehe sveta.”

Isusu ne dolaze pravedni, oni koji će reći “Jel’da sam ok, a?” već oni koji su u dilemi, koji se kaju, koji mole za oprost ili za ostvarenje onoga što žele. Kao što se Jakov (https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%88%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2) borio sa Bogom (1. Moj. 23. poglavlje). Bog je Otac kojem naši problemi nisu ni prvi, ni najveći. Ali nama jesu. Zato nekada čak i na Boga projektujemo ono što se zapravo dešava u nama, na relaciji superego – ego.

Da se vratim na priču sa mladom damom. Pošto sam video da od primećivanja a tek razumevanja poruke još uvek aktuelnog Božića neće biti ništa, da tu nema ni Spasitelja pa samim tim ni mira, a da je nerazumevanje prisutno, (verovatno zato što je superego morao da se brani pripremajući agresivnije metode), pozvao sam je da bih joj uživo rekao. “Samo sam mislio da sedneš par minuta u crkvi, da Ocu ispričaš sve što te muči, sve što ti je na duši i da čekaš dok ne osetiš mir.” Obrazložio sam da nisam želeo da relativizujem njenu unutrašnju borbu koja traje već neko vreme i koja je muči. Hristos je zato došao, da uzme grehe i da da mir, pa što onda ne bi došli do Isusa, predali mu svoj greh, zahvalili na obilju darova koje smo dobili, za početak svaki tren života, i ostali dok ne osetimo mir? Makar se, kao Jakov, rvali sa Bogom dok nas ne blagoslovi! Jakovu je tada promenjeno ime u Izrael “jer se hrabro borio i sa Bogom i sa ljudima”. (pročitaj 1. Moj 32.26.-28)

26 Pa onda reče: Pusti me, zora je. A Jakov mu reče: Neću te pustiti dokle me ne blagosloviš.
27 A čovek mu reče: Kako ti je ime. A on odgovori: Jakov.
28 Tada mu reče: Odsele se nećeš zvati Jakov, nego Izrailj; jer si se junački borio i s Bogom i s ljudima, i odoleo si.
29 A Jakov zapita i reče: Kaži mi kako je tebi ime. A On reče: Što pitaš kako mi je ime? I blagoslovi ga onde.

Svi mi, kao i mlada dama, imamo svojih dilema, griža savesti, kritika i kritizerstava. Ali imao i Boga! Superego je takav, on prigovara. Ali imamo i svest! E sada, svako od nas će to, ili neće, povezati u celinu, do nas je. Budemo li povezali možda i mi, kao Jakov, prozvani Izrael, kažemo: “Boga videh licem k licu, i duša se moja izbavi.”

MIR BOŽIJI, HRISTOS SE RODI

Happy
Happy
3
Sad
Sad
0
Excited
Excited
0
Sleepy
Sleepy
0
Angry
Angry
0
Surprise
Surprise
0

Leave a Reply

Your email address will not be published.