Na šta reagujemo iliti na šta se “pecamo”?
Svaki put kada reagujem, a da reakcija nije ni lepa ni korisna, reagujem iz ida, iz pozicije “unutrašnjeg deteta”. To je “pecanje”. Nije problem kada je reakcija zabavna, kao na primer kada se zaigramo slagalice pa izgubimo pojam o vremenu, ali često izađu agresivne, opasne pa i zle reči i postupci. Tada je id uspeo da opsedne ego (svest i telo), da ga upeca, pokazujući lakoću isključivanja najmlađeg dela psihe. Za neke od mojih klijenata jedan od najzbunjujućijih podataka odnosi se na teškoću održavanja svesti budnom. Zbog teških i tamnih sadržaja koji dolaze iz ida psalmista od Boga traži: “Duh prav ponovi u meni.” (Ps. 51.)
Na psihoterapiji učimo kako da prepoznamo “udice” na koje id reaguje uvek iznova pecajući se. Zapravo te udice trening su za svest, to postaje terapijski zadatak kako bi bili bolji sebi.