Čim pročitate naslov može pasti na pamet da su nam deca ionako već pretrpana, samo im još fali psihologija! I zaista ste u pravu, deca su nam pretrpana obavezama i lekcijama koje nekada nemaju nikakvog smisla. Dosta ljudi priča engleski ali koliko smo naučili u školi, a koliko u životu? Koliko gramatike pamtimo iz škole i koliko smo vremena učili samo na času ne primenivši ih nikada više? Još kada ga predaje nezgodni profesor koji je zamislio da je njegov predmet od esencijalnog značaja za opstanak obrazovanja, tek onda je besmisao potpuniji. O limesu i kotangensu u matematici da ne pričam. Da, sve je to značajno, svako od znanja koja se mogu steći u školi, ali za učenike koji će se time baviti, ili koji će pohađati specijalizovane škole.
Ako bih tako nastavio uskoro bi, suprotno početku ovog pasusa, zaključili da je malo toga potrebno (bitno) od onoga što đaci uče, i bićete u pravu. Zaista se postavlja pitanje ko piše udžbenike, i kako se lekcije raspoređuju. To nas dovodi do druge tačke nemoguće mislije “oživljavanja obrazovnog sistema”, a to je odvajanje bitnog od važnog u organizaciji nastave. Pedagozima svaka čast ali se pitam da li će ikada biti svesni koliko su uticali na formu umesto na sadržaj. Treći kamen spoticanja obrazovonog sistema je kadar, učitelji i nastavnici među kojima se nalaze i oni kojima nikako nije mesto u obrazovanju, ali koji su tu zato što nema psiho-testa, i zato što danas u prosvetu ide uglavnom onaj ko nema gde drugo.
No, da se vratim na temu, politika me ionako ne zanima kamoli promena nepromenjivog.
Pripadamo narodu koji ne ume ni da prevede pojam “psihologija” na svoj jezik. Ne znamo razliku između psihologa i psihijatra, iako je to slično kao ratar i pekar kojima su ista zadnja dva slova. Ako nešto ne znam, onda ću ili da mistifikujem, ili da dajem značenje po onome što ja mislim da jeste. Poznato je da neznanje ne oslobađa odgovornosti pa za vlastito mentalno zdravlje nemamo dobrog saveznika u neznanju.
Vremena se menjaju, samo su gluposti večne. Hajde onda da vidimo zbog čega bi psihologija u osnovnoj školi bila potrebna iz perspektive ove istine. Pre 30, 40 i više godina živelo se sporije, porodica je bila jača, druženje drugačije. Psihologija je tada predstavljala akademsko znanje bez šire primene. Ubrzavanjem života, atomizacijjom društva i porodice, dolaskom postmoderne i prilagođavanjem morala interesima različitih društvenih grupa stvari se menjaju na gore. Uvođene psihologije u osnovne škole neće promeniti trendove ali će dati priliku pojedincu da se upozna sa delom sebe o kojem se nedovoljno zna. Da je drugačije, depresija ne bi postala najzastupljenija bolest na planeti, učestalija od kardiovaskularnih bolesti. Kao što gore rekoh, tokom obrazovanja pažnju posvećujemo različitim beskorisnim ili bar ne tako korisnim stvarima, kao na primer “koliko kobalta proizvodi Kraljevina Španijja” o čemu je barem moja generacija učila u 6. razredu osnovne škole iz geografije. Ali nam zato niko nije pričao šta je ljubav (proverite da li i Vi znate), kako se uči gradivo, ko je “zvezda privlačenja” a zašto je “zvezda odbijajnja” najčešća žrtva vršnjačkog nasilja, zašto je rani seks (pre 17 godine) jedan od razloga kasnijih problema u vezi i u braku, šta se dešava u telu i u psihi u prvom, potencijalno najtežem periodu adolescencije, i tako dalje. Ali su nas zato slali kod psihologa kada nešto nije u redu, kao po kazni. Pretnja psihologom nikako nije podstičuća za kasnije bavljenje sobom.
Inicijativa koju čitate nema za cilj da privuče ogromnu masu ljudi koja će, usred svega što se dešava u svetu, da se fokusira na pitanje psihologije u osnovnim školama. Ne! Cilj ove inicijative je da talasa nebili, između ostalih i roditelji shvatili da se moraju obrazovati u ovoj oblasti ako žele biti uspešniji vaspitači, da moraju učiti decu kako, na primer, brak predstavlja niz komporomisa, iako njih niko tome nije učio, da je život sinusoida i da je prijatnost luksuzni trenutak koji se nikako ne podrazumeva. Ako to roditelji ne urade, ko će drugi? Druga instanca je formalno obrazovanje.
Ako smo istomišljenici hajdemo zajedno da talasamo, pridružite se inicijativi za uvođenje psihologije kao obaveznog predmeta u osnovne škole!
Imam još jedan, ovaj put lični motiv. Dosadilo mi je da pričam za medije POSLE nekog zločina ili samoubistva. Hajde da o psihologiji pričamo ranije.
Popunite upitnik koji je na linku ispod.
Hvala!
Prateći video pogledajte ovde
Mislim da je baš potrebno da se deca posvete psihologiji,podržavam u potpunosti uvođenje psihologije u školi !