Marginalizam je način razmišljanja! Dakle, to nije teritorija, pravac, udruženje, pokret, partija, već način razmišljanja koji podrazumeva osluškivanje ideja koje nastaju na margini svesti. Osluškivanje onih tihih, nedovoljno razvijenih misli koje još nisu postale dominantne, ali u sebi nose mogućnost promene i ličnog razvoja.
Zašto marginalizam? Zato što živimo u vremenu stalne izloženosti tuđim mišljenjima, u vremenu drušenih mreža i svojevrsne kulturne ekstroverzije, što za posledicu ima sve češće pokušaje osmišljavanja i izgradnje vlastitog identiteta na osnovu tuđih ideja, vrednosti i očekivanja. Ako čovek izgubi autentičnost, kako da formira sopstvenu ličnost? Umesto da bude autor sopstvenog života, čovek današnjice sve češće postaje izvođač tuđih scenarija. Tada se identitet traži u grupama, ideologijama, autoritetima ili javnim uzorima. Spolja gledano, takav život može delovati ispravno, časno ili čak sveto, ali bez autentičnosti čovek ostaje udaljen od samoga sebe.
Odvajkada je manjina želela da kreira mišljenje i ponašanje većine. Ono što naše vreme čini drugačijim jesu tehnološke mogućnosti da se taj uticaj ostvari gotovo neprekidno, globalno i veoma suptilno, ali i brutalno kada je to potrebno. Zato mogućnost masovnog slabljenja identiteta i kolonizacije ličnosti deluje realnije nego ikada.
Krajem šezdesetih godina dvadesetog veka hipi pokret je kod dela sledbenika ideju slobode povezao sa psihodeličnim iskustvima kroz upotrebu droga. Verovali su da se promenom svesti dolazi do oslobađanja čoveka. Tako je ideja oslobođenja kod dela svojih sledbenika završila u novom obliku neslobode. Danas je izazov drugačije prirode. Danas se ne pokušava promeniti samo način na koji čovek razmišlja, već i način na koji doživljava sebe. Zato se čini da je savremeni uticaj na identitet pojedinca dublji, neupadljiviji i snažniji nego ikada ranije. Moglo bi se reći da je u toku masovna kolonizacija identiteta pojedinaca pri čemu spolja izgledaju slobodno, a zapravo su njihove želje, ciljevi, stil života pa i emocije postale proizvod spoljašnjeg uticaja.
Marginalizam upravo zato poziva čoveka da se vrati sebi, ne kroz odbacivanje sveta, već kroz osluškivanje onih tihih ideja koje nastaju na margini svesti i koje predstavljaju početak istinske promene. Margina je mesto na kojem se rađa novo iako živimo u svetu u kojem živimo. Iz toga proizilazi osnovni princip marginalizma: novo se ne rađa u centru, već na margini. Takva novina se, po pisanju prof. dr Dražena Pavlice, kasnije prepoznaje u 21 polju društvene delatnosti.
Zato marginalizam ne može postati pokret. Onog trenutka kada bi marginalizam postao pokret, prestao bi da bude marginalizam. Pokret podrazumeva zajedničku ideologiju, zajedničke odgovore i zajednički pravac. Marginalizam podrazumeva zajedničko pitanje, ali individualne odgovore. Zato svako mora sam da osluškuje ono što nastaje na margini njegove svesti. Samo ja mogu osluškivati svoje ideje i baviti se njima. Ni metodologija ne mora biti zajednička, kao ni stil života. Sve ovo dolazi po duhu koji prepoznaje svako za sebe. Zato smo ovu našu “državu” nazvali “Republika duha”.