Socijalni eksperimenti su česti. Češći nego što bi se moglo pretposaviti. Analizom podataka dolazimo do zaključaka koji imaju određenu svrhu. Eksperimentom se dokazume ili demantuje određena hipoteza ili se proveravaju dostupni podaci koji se analiziraju. U vezi sa Covid-19 objvaljena je zanimljiva tabela na kojoj je prikazan procenat osoba koju virus vide kao opasnost. https://www.statista.com/statistics/1097834/opinion-on-the-threat-of-coronavirus-in-europe/
Mene je zanimalo koliko ljudi će reagovati na drugačije ponašanje. Analogiju sa aktuelnom situacijom nalazim u drugačijem životu, drugačije nego što je ikada pre bio, i to se manje ili više odnosi na svakog pojedinca. Ako ne direktno a ono indirektno, kroz zabranu kretanja ili limitiranja druge vrste primereno vanrednom stanju.
U tu svrhu snimio sam kratki video:
Video sam postavio na FB. Očekivao sam reakcije kojih je, na moje iznenađenje, bilo je 6,5 puta više nego za informaciju o uspostavljanju volonterske mreže psihoterapeuta koji stoje stanovništvu na raspolaganju. Snimak je “lajkovalo” 266 osoba, a tekst o volonterskoj mreži 41.
Pri tome, u snimku nisam rekao zašto to radim već sam se nadovezao na aktuelnu FB priču o “izazovima” u kojima se postavljaju fotografije iz mladosti. Taj momenat sam pomenuo kao poziv na izazov.
Rezultati u vezi sa ovim snimkom su:
Stav zasnivamo na utisku, a sposobnost Ega da bude uravnotežen zavisiće od njegove zrelosti. Jedan od pokazatelja zrelosti je stanje Superega. Kod rigidnog, nesavitljivog Superega prisutni su potencijali za razvoj svake svste neuroze, s obzirom da teško Ego može da drži granicu (Nastović, 1988.) Takve osobe ne prihvataju ono što ne mogu da razumeju ili za šta nemaju iskustvo. Šaljivost snimka ne umanjuje verodostojnost podataka zato što je svaki od komentara izašao iz individue koja je odlučila da bude baš takav. Zato se kaže da u “svakoj šali ima malo šale”.
Ovi podaci imaju za cilj da pokažu odnos osećanja čak i u veoma opuštenom primeru. Sasvim drugačije procente možemo očekivati kako se stanje sa Covid-19 na terenu bude komplikovalo. Tada će procenat emotivno uravnoteženih osoba padati. Ako je pretpostavka da ih u normalnim okolnostima ima preko 75%, pod uticajem sitacije i delovanjem posebno onih koji imaju sklonost ka panici (2,44%) ovaj procenat će se smanjivati. Ovaj procenat se donekle slaže sa prevalencom paničnih napada, iako “sklonost panici” ne znači “panični napad” ( https://www.nimh.nih.gov/health/statistics/panic-disorder.shtml )
Šire podatke o prevalenci možete naći https://adaa.org/about-adaa/press-room/facts-statistics NAGLAŠAVAM DA JE REČ O USA.
Dakle, ukoliko imamo situaciju u kojoj 2,44% stanovništva ne razume neku informaciju, preptpostavka je da će, pod uticajem straha, biti uznemireno (različiti nivoi uznemirenosti) što će, u dužem vremenskom periodu, smanjiti procenat psihički stabilnih. Kao što će i 17% osoba, zbog neslaganja sitacije sa vlasititm iskustvom, videti “pogrešnost mere”, i tome slično, zbog čega će procenat psihički stabilnih u određenom vremenskom periodu dodatno biti manji. To je osnovni razlog za formiranje mreže podrške Saveza psihoterapeuta (https://savezpsihoterapeuta.org/korona-virus/ ), a formiranje volonterske mreže Društva psihologa Srbije je u toku.
E da, na kraju da kažem da je “posipanje snegom” došlo nakon izlaska iz saune, što sam namerno prećutao, a to je sasvim normalna i uobičajena aktivnost koja se može kompenzovati uranjanjem u ledenu vodu. S obzirom da je tu sneg, ponašao sam se kao da sam zaista u Finskoj. I bilo je izuzetno, pokušajte kada budete u prilici! 😀 Ovime hoću da kažem da je nemoguće objasniti sve ono što može postati problem u razumevanju određenog procenta stanovništva zbog čega će i potpuno nelogične stvari, pod uticajem straha i sumnjičavosti, postati aktuelne.