Povrediti i biti povređen

9 0
Vreme čitanja4 Minuta

“Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam suditi; i kakvom merom merite, onakvom će vam se meriti” piše u Matejevom jevanđelju 7,2.

Polarnosti su normalni odnos unutar psihičke, fizičke i hemijske realnosti. Jednom rečju, polarnosti ili krajnosti su realnost, možda čak i njena suština. Ipak, usled zakonitosti opažanja i sposobnosti svesti da u fokusu ima samo jedan objekat, kao i funkcije Ida koji beži od neprijatnosti, u svesti ostaje jedna od dve polarnosti. Ukoliko se opažanje ne razvije krajnosti će ostati jedini okvir unutar kojeg će zaključivanje biti veoma ograničeno.

Krajnosti najčešće nisu prihvaljive osim u retkim situacijama kada druge opcije nisu adekvatne. Iako retko, i to može da se desi pa je red da se i o tome kaže na ovoj web stranici.

Voleti i biti voljen nisu krajnosti o kojoj na ovom mestu želim pisati već krajnost “voleti” i “biti povređen”. Verovatno većina čitalaca u iskustvu ima situacije povređivanja unutar ili nakon raspada emotivne veze. Ovaj složeni proces nastavlja se tugovanjem i žalovanjem koji itekako može ugroziti kvalitet života pa i samo svakodnevno funkcionisanje. Proces je kraći ukoliko predviđa adekvatno pražnjenje emocija u svakoj od faza tugovanja. Ono što me više fascinira od tugovanja i načina slaganja uspomena je način dolaska do prekida veze.

Svaka veza raspala se zbog neadekvatne emocije koja opstaje u psihičkom polju. Lako je razumeti kada je emocija ljutnje dominantna, tada je jasan uzrok. Hraniti dušu ljutnom svakako nije prikladno u emotivnom odnosu, naročito ukoliko ta emocija opstaje. Ono što je činjenica je da agresivnost duže opstaje u zajednici nego iznenadnost duboke povrede, kada jedna jedina izjava pređe crvenu liniju drugog partnera. Čini se da je teže i nezgodnije kada u emotivnoj vezi dušu hranite velikom ljubavlju posle koje može doći velika povreda. Tada je samo jedna reč, jedan gest ili postupak ta “velika povreda” i ona ima snagu da dovede do tektonskih poremećaja u funkcionisanju duše pre svega zbog prevelike oscilacije u kratkom vremenu. Zato je smrt deteta najstresniji događaj u životu svake majke koja ima takvo iskustvo. Kada idilu mira i lepote prekine ovakav događaj jedan deo majčine duše ode sa detetom u svet koji nije metrički moguće izraziti. Na sreću mnogo su češći drugi primeri kao što je povreda jednog od partnera u ljubavlji bogatoj vezi. I tada za posledicu imamo da jedan deo duše povređenog nestaje sa nestankom veze što će podrazumevati period psihičkog oporavka. Ovaj period zovemo periodom tugovanja i žalovanja. Tada kao da se dogodi naglo skretanje sudbinskih tokova koji brutalno presecaju dušu što dovodi do onemogućavanja adekvatnog psihološkog pa i fiziološkog odgovora na povredu. Reklo bi se da je ovde u prvom trenutku reč o fazi šoka kojima započinje kako Iskustveni model stresa tako i pomenuti proces tugovanja i žalovanja. Iznenadne povrede koje sežu iza crvene linije, a koje pogađaju ranije usađeni strah, najčešće strah od neadekvatnosti, odbacivanja, nedovoljnosti i tome slično, zapravo predstavljaju filigranski precizne okidače za promene u duši posle koje više ništa nije isto. Neki ovo doživljavaju kao kraću, bolniju ali poželjniju varijantu ako je do prekida moralo da dođe, dok drugi u iznenadnosti vide preveliki teret koji je, samim tim, neželjen. O ovome je apsurdno pričati i porediti pa ovo podseća na razmišljanje da li je lakše umreti u snu od infarkta ili polako umirati od raka. Poenta je u iznenadnosti koja itekako ume da ostavi posledice na one koji ostaju, pa je i ovaj faktor važno uzeti u obzir a ne samo uzroke njenog nastanka. Drugim rečima, nekada je iznenadnost teža od samog sadržaja jer je i smrt teža od infarkta koji je izaziva. U svakom slučaju, lakše je podnositi nekoga ko kontinuirano pokazuje agresiju ili druge neprijatne obrasce ponašanja, nego onoga ko je prepun ljubavi a ko u nekom trenutku pogodi stare rane i boli.

Posledica ovakvog ishoda emotivne veze, bez obzira da li je reč o emotivnoj, poslovnoj, porodičnoj ili kakvoj drugoj vezi, može biti i pobeda i poraz. Rezultat će zavisiti od niza okolnosti i faktora koji utiču na ishod. Za početak, setimo se Njegoševih čaša meda i žuči pa je sasvim korektno smatrati da je sve na dobro, pa i povreda koja će do toga dovesti. Prema tome, rezultat svake povrede može biti emotivno jačanja, ali i učenje onoga što se nikada više ne sme učiniti, i tome slično. Suprotno tome, ovakve povrede mogu bitno uticati na lomove posle kojih može uslediti izolacija i osećaj potpune neadekvatnosti što, u najtežim slučajevima, može uticati na osećaj da je vreme stalo. A sa vremenom stane i život tako da osoba poreživljava do daljnjeg. Naravno, reč je o najdubljim lomovima. I ovde, kao i u drugim situacijama pojave iznenadnosti, važi pravilo da “što me ne ubije to me ojača” kao i kontrapunkt, da “što me ne ojača to me ubije”.

Lek od iznenadnosti ne postoji. Život je uvek sposoban da pokaže neki oblik iznenadnosti. Ali je zato sasvim sigurno da u životu postoji ravnoteža pa je za pretpostaviti da je iznenadnost bila iskustvo osobe koja iznenađuje drugu, čime se sve dovodi u ravnotežu. Time je inicijator iznenadnosti slobodan/na i može započeti novi emotivni život u potrazi za adekvatnim partnerom. Kosmička pravda postoji i to je jevanđelista zapisao nama na nauk. Neka nam Bog pomogne da podnesemo iznenadne emotivne lomove koji imaju snagu da promene život.

Happy
Happy
3
Sad
Sad
1
Excited
Excited
4
Sleepy
Sleepy
0
Angry
Angry
0
Surprise
Surprise
0

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *