Danas je pala prva prava ovojesenja kiša iako je čak 6. novembar. Zove se i “studeni” ali teško da je studen na 15 stepeni! Oktobar je bio veoma topao, većinom bez kiše, ako je pala i jedna na njegovom početku. Navika na toplo vreme bez padavina obično u nelagodu dovodi sve koji ne vole promene, naročito ukoliko ovakvu promenu vremenskih prilika vide kao promenu na gore. Nije važan karakter jeseni, koji podrazumeva zahlađenje, vlažnost, sivilo, već je važno ono što je meni bliže, željenije i draže. I tako na jednostavnom meteorološkom primeru imam priliku i čast da vidim sopstvenu neprilagodljivost.
Na sreću ovo se ne odnosi na mene, svako vreme mi je u redu, osim onog koje utiče na opšte stanje tela i duše, na moju meteoropatiju. Čak i tada postoji mogućnost prilagođavanja iliti adaptacije. Pospanost je najčešći simptom koji me preplavljuje prilikom promene vremena. Zato sam uvežbao “kratko spavanje”, dremku u kojoj čak stignem i da sanjam a koja traje od 5 do 15 minuta. Između klijenata imam pauzu od 15 minuta koja, između ostalog, služi ovakvoj vrsti rehabilitacije.
Ovo je samo primer adaptacije. A adaptacije može biti samo ukoliko svest zaista radi ono što joj je posao: iznalazi i primenjuje rešenja. Ili barem pokušava da ih nađe i primeni. Ako ne osvestim sve moguće i nemoguće manipulativnosti koji mi vlasitit id gura i nameće, čitav život ću se pravdati, braniti i/ili napadati. A poenta je u miru, u unutrašnjem miru i miru u socijalnoj sredini. Naravno, razvijamo se kroz nemir i napetost ali ove dve dinamike se itekako lepo raspoređuju u vremenu. Tako nastaje životna sinusoida.
Praktično, svaki početak nastavak je nečega što je trebalo da prestane. Adaptacija se podrazumeva, pa tako i rešenja koja imaju za cilj da posluže adaptaciji. Adaptiramo se na sve: na posao (uvek je problem prvi dan posla posle odmora), slobodu (kada neko smoran izađe iz mog života ili se oslobodim koristoljubivih, nezrelih, manipulativnih… ljudi), nove cipele (naročito tokom vožnje automobila!) pa i novi zvuk našeg prijatelja Milka, klavijaturiste nekadašnjeg Hladnog piva. Na sve se adaptiramo. Ukoliko ne osvestim potrebu da nađem ono što će mi se u novini svideti stalno ću biti u “lepotama i vrednostima prošlosti”, što može biti tačno (ako ni zbog čega drugog a ono zato što sam bio mlađi), ali nije bitno! Bitno je samo ono što vodi i govori o bitku i bitisanju. Prošlost, kakva god da jeste ipak je prošlost! Ako prošlost stanuje u sadašnjosti onda nema sadašnjosti. Umesto toga od srca predlažem adaptaciju na novinu kroz pitanje: “Šta mi se ovde dopada?” I sigurno ćeš nešto naći jer je u suštini svaki početak nastavak nečega što je postojalo u prošlosti, samo uže ili drugačije.
Zato večeras uživam u pospanosti koju je donela ranonovembarska kiša. Radujem se i sutrašnjem početku radne nedelje u koju će stati neka raspetljavanja i psihoterapijska udubljivanja u naredne životne priče mojih klijenata. Radujem se prilici da dišem pročišćen vazduh i oslobodim se stega i opterećenja bliže i dalje prošlosti. Zadnjih 35 godina rado bih smestio u biografiju. Biće to priča o emocijama, pre svih strahu, radosti, tuzi i ljubavi. Lepotu onoga čega više nema smestio sam već na neko svoje mesto ne dopuštajući da me iz tog kutka sećanja uskraćuje za kvalitetno “sada i ovde”. Tako sam slobodan da se adaptiram na lepotu susreta sa mojom suprugom Natašom, prevladavanje učeničkih muka po Andriji, razumevanje mira i studentskog multipolariteta našeg Filipa. Novina definitivno, zahvaljujući adaptaciji, postaje nastavak onoga što zaslužuje da bude nastavljeno jer – sve je to život!