Večeras 1. juna 2019. pričali smo o anksioznosti u adolescenciji šireći priču na odraslu dob. Između straha sa jedne strane i anksioznosti i fobija s druge, uobičajeno se povlači razlika u vezi sa uzrokom koji ih izaziva i načinom na koji osoba reaguje.
Ukoliko je izvor straha nešto što realno može da dovede u opasnost zdravlje ili život pojedinca, smatra se da je u pitanju realan strah. Ako je emotivni odgovor izazvan nečim što objektivno ne može bitno da ugrozi pojedinca, govorimo o anksioznosti. Kod anksioznosti ili strepnje reakcija je učestala, intenzivna, dugotrajna i sa više ponašajnih, psiholoških i socijalnih propratnih efekata.
Anksioznost opstaje:
- Izbegavajućim ponašanjem odnosno izbegavanjem suočavanja sa opasnošću ili izbegavanjem da se o tome uopšte razmišlja. Iako izbegavanje redukuje anksioznost u prvom trenutku, na duže staze učvršćuje nefunkcionalne obrasce razmišljanja i funkcionisanja.
- Razuveravanjem – Osobe koje su anksiozne, često traže da ih razuveravamo i da ih ubeđujemo da ono što ih plaši neće da se dogodi. Iako, kratkoročno, smirujemo osobu, u suštini podstičemo održavanje disfunkcionalnog načina razmišljanja i samog problema u celini.
Meni su jako zanimljive teme kojima se bavimo na radionici . Nas terapeut je jako temeljan i taktican tako da ima razumevanje za nasu ogromnu zelju da razmenimo iskustva i ljubazan je kadga prekidamo tako da je gotovo opustena atmosfera. Iako je gospodin Jeknic vrlo strucan najvise cenim kod njega sposobnost da saslusa, da se istinski bavi ljudima, i da im pomogne suocavajuci ih sa problememia na taktican nacin, nudeci im alate kao pomoc sto je olaksavajuca okolnost.