Strah i život u strahu

7 0
Vreme čitanja5 Minuta

Strah je emocija koja u zavisnosti od intenziteta ima različite oblike i načine ispoljavanja. U svakom slučaju, strah je čuvar koji ume da bude veoma neprijatan. Radeći posao psihoterapeuta veoma često sretao sam se sa različitim strahovima mojih klijenata, od iskustvenih, dakle racionalnih strahova, do onih koji su potpuno iracionalni. Ovi iracionalni strahovi predstavljaju trag prošlosti pretočen u simbol a zatim u ovaj simptom. Strah može biti i upozorenje zbog neadekvatnog života u sadašnjosti. A zašto se desi da strah poraste u paniku? Ili zašto nekada panika pređe u užas?

Svest je osetljivi deo psihe, nežni, ograničeni deo, koji u sadejstvu sa nesvesnom potrebom za rutinom i mirom komforne zone s vremena na vreme stvori situaciju “ušuškanosti”. Ušuškanost u životu nije loša, naprotiv, ali je loše ako u njoj nema razvoja, nema promene, nema analize i sinteze. A često nema. Nije retkost da nastane rutina koja, u svom pasivnom obliku, obesmisli i degradira zadatke koji su negde u našoj psihi upisani, a koji su u vezi sa određenim životnim periodom. Erikson je podelio stadijume na osam celina koji počinju rođenjem i traju do kraja života. To ne znači da ne postoje podstadijumi koji takođe imaju specifične zadatke, bilo da su zadaci lični (u zavisnosti od individualne realnosti), ili su opšti (koji ne zavise od sredine u kojoj se nalazimo, ili od okolnosti). Takođe, to ne znači da podstadijumi nemaju neke svoje podstadijume, i tako do najsitnijih faza koje imaju svoje zadatke. Ovi zadaci su utisnuti u nas ili su oblikovani situacijom. Naravno, nije reč o sudbini jer, što bi Jung rekao, sudbina postoji za one koji nisu osvestili nesvesno, već o zadacima koji mogu biti realizovani na ovaj ili na onaj način. Svako ima neki svoj zadatak i u zavisnosti od predispozicija i načina korišćenja resursa, ti “zadaci” biće ili realizovani ili ne. Sve ovo je duboko individualno ali nekim čudnim odnosima u skladu sa kolektivnim (K.G. Jung) i familijarnim (L. Sondi) nesvesnim.

Kada krenemo mimo ubeleženih ili oblikovanih zadataka zabeleženih u delu nesvesnog koji možemo nazvati “programatorom”, javiće se reakcija. Javiće se strah. Reakciju možemo posmatrati iz pozicije unutar i van komforne zone. Ako je posmatramo iznutra, onda je taj strah opna koja okružuje komfornu zonu ne dozvoljavajući lagan prelazak, dok je, gledajući iz pozicije napredne komforne zone to putokaz.

Svako može odrediti gde želi da stigne što će zavisiti od niza okolnosti i vezanosti za neke ranije prijatnosti koje su za id (nesvesni deo psihe) vezane. Na kraju će biti ugledan lavirint života kojim ide. Samo pogled “odozgo” na tu krivudavu, zamršenu stazu može pomoći da se nađe put kroz ovaj prastari simbol života.

Gledajući iz perspektive komforne zone strah je, kao što rekoh, omotač kroz koji se prolazi na putu napretka u narednu, veću komfornu zonu. Strah je jedan problem, mada ga smatram putokazom, ali život u strahu sasvim drugi! Život u strahu je zapravo posledica nenapredovanja. Kada se tako živi ego je u službi ida, njegov portparol koji govori ono što princip prijatnosti želi kako se ne bi menjao. Život u strahu manifestuje se kroz:

  1. negiranje straha ili njegovog uzročnika,
  2. kontrolu,
  3. bežanje.

Najteže je onima koji negiraju jer potiskuju strah koji ih vodi ka drugačijoj realnosti. U toj i takvoj realnosti se između straha, koji je preduslov i putokaz napretka, i šire (naredne) komforne zone, želi očuvati “stakleno zvono” čak i kada je čekić itekako blizu.

Osobe koje imaju potrebu da kontrolišu, a to smo manje više svi, zapravo želimo kontrolom da sačuvamo mir prethodne uloge ili komforne zone čak i kada je ta uloga neodrživa u novom ambijentu ili novim uslovima. Problem nastaje i kada preteramo i postanemo “kontrol frikovi” bez obzira da li je reč o drugim ljudima ili nama samima. Ovo je svakako i simptom nedostatka samopouzdanja.

Osobe koje beže, kao i oni koji bi da kontrolišu sve i svašta, osećaju strah ali ne nalaze način kako da ga “prevaziđu” tj da otklone razloge za njegovo pojavljivanje.

U sva tri slučaja laganje sebe je izraženo tako da posle nekog vremena više zaista ne znamo šta je istina, već samo mislimo da istinu znamo. A istina je ono što jeste, jer ako nije, uskoro će postati neka nova, neka druga, neka prilagođena istina.

Kada strah ne dovede do rezultata, do razvoja u skladu sa zadacima, može se javiti panika pa i užas.

Kvalitativno, sa druge strane straha nalazi se mir koji se može javiti kada se pogleda “odozgo”, i to se dešava bilo kada je reč o odlasku kod zubara ili o teškoj operaciji sa neizvesnim ishodom. Jedni kod drugih ne možemo razumeti puteve prolaska kroz strahove pa je međusobno poređenje, kao i savetovanje, sasvim pogrešno. Umesto toga ili podsećajte osobu koja kroz strahove prolazi na prošle rezultate i pobede, ne samo bitke kroz koje prolazi, ili je upućujte na vlastite mane i načine njihovog prevladavanja (ako je prilika za to), ili jednostavno ćutite i budite tu ako i kada zatrebate. Bilo šta da radite samo nemojte svoje strahove projektovati na drugu osobu. Naročito ne svoju gordost (koja je druga pozicija u odnosu na strah, krivicu i stid).

Napetost i pritisak, pa samim tim i strah, javiće se u opiranju promeni. Iz polarnosti nastaje energija života, kamoli energija koja će se oblikovati u strah, pa je “ići dalje” u susret promeni, kao i odustajanje od očekivanja i zacrtanosti dešavanja, preduslov za lagane prelaske na putu sazrevanja koja se okončava individuacijom (po Jungu). Da bi sve ovo bilo shvaćeno potrebno je izaći iz stereotipa po kojem se od nevolje beži zato što je neprijatna. Isus nam je rekao da se sklanjamo od zla, ne od neprijatnosti, a svako će primetiti kod sebe da ni do jednog značajnog životnog postignuća nismo došli živeći pod staklenim zvonom nego kroz neprijatnost.

Druga noga prolaska kroz strahove je, pored iskustva, ostajanje u “sada i ovde”. Ne trčimo u budućnost jer je ne poznajemo čak i kada smo ruku spremni da damo ubeđeni da je znamo. Paranoja je raširenija što je više bežanja i potiskivanja. Ovo ne znači da ne planiramo ili da se bavimo prognozama ali nikako nemojmo da živimo u planovima ili kao da su se prognoze već ostvarile.

Bog neka nam pomogne Duhom da bi to razumeli i krenuli dalje s Njim pod rukom.

Happy
Happy
3
Sad
Sad
0
Excited
Excited
2
Sleepy
Sleepy
0
Angry
Angry
0
Surprise
Surprise
0

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *