10. Kongres psihoterapeuta Srbije

0 0
Vreme čitanja6 Minuta

U subotu 24. oktobra završen je jubilarni 10. Kongres psihoterapeuta Srbije koji je ove godine održan preko Interneta. Tema je bila Sazrevanje i zrelost a ja sam u usmenom izlaganju nastupio sa temom Ciklus sazrevanja (više o tome u Knjizi za svaki dan)
O Kongresu možete pročitati ovde a tu je i Zbornik rezimea. Bilo je lepo čuti i videti se sa koleginicama i kolegama. Zahvaljujem se Savezu društava psihoterapeuta na veoma uspešnoj organizaciji ovog, za realizaciju zahtevnog, događaja.

Deo teksta iz Knjige za svaki dan

Odnos oče­ki­va­nja i moguć­no­sti pred­sta­vlja naj­češ­ći uzrok za nasta­nak kri­za zbog kojih kli­jen­ti dola­ze na psi­ho­te­ra­pi­ju. Ujed­no, odnos oče­ki­va­nja i moguć­no­sti jedan je od naj­bo­ljih poka­za­te­lja raz­vo­ja. Isti­na, ni jedan kli­jent nije došao sa potre­bom da nau­či kako da balan­si­ra oče­ki­va­nja i moguć­no­sti već zbog simp­to­ma koji nasta­ju kao posle­di­ca nji­ho­vog neskla­da. Ma kako jed­no­stav­no izgle­da­lo, nere­al­no oče­ki­va­nje ite­ka­ko može da bude pri­sut­no i tamo gde ga uopšte ne oče­ku­je­mo, na pri­mer u raz­u­me­va­nju poj­ma „moja supru­ga“ ili „moj suprug“. Jed­no je da li je ta oso­ba suprug ili supru­ga, a dru­go je da li je tvoj/tvo­ja. Ili oče­ki­va­nje da su maj­ka ili otac uvek podr­ža­va­ju­ći za ide­je dete­ta.

Oče­ki­va­nja su uslo­vlje­na potre­ba­ma koje pro­is­ti­ču iz nago­na odr­ža­nja živo­ta. Sasvim je uobi­ča­je­no da se nega­tiv­na deša­va­nja poti­sku­ju zbog potre­be da se odr­ži sta­nje u kojem se život nor­mal­no odvi­ja. Pra­te­ća emo­ci­ja neiz­ve­sno­sti je strah, tako da zbog stra­ha ula­zi­mo u nesra­zme­ru oče­ki­va­nja i moguć­no­sti. Što je ego nezre­li­ji, spo­sob­nost upra­vlja­nja potre­ba­ma je sla­bi­ja, pa samim tim i odr­ža­va­nje gra­ni­ca. Uko­li­ko dete duže čeka da nagon­ska potre­ba bude zado­vo­lje­na, to je reak­ci­ja bur­ni­ja, odno­sno gla­sni­ja. Uko­li­ko se ego iz nekog raz­lo­ga ade­kvat­no ne raz­vi­je, ova „gla­snost“ u izra­ža­va­nju potre­be će na neki način opsta­ti, bez obzi­ra koli­ko oso­ba ima godi­na. Ovo će se odno­si­ti i na veza­nost za subje­kat koji je „dužan“ da zado­vo­lji potre­be dru­ge oso­be. Niko nije dužan da zado­vo­lji niš­ta, prvo što smo dužni je da se oslo­ni­mo na Boga i na sebe.

Kri­za je, dakle, vre­men­ski period u kojoj se deša­va pro­me­na. Pro­me­na nije niš­ta dru­go do tač­ka eska­la­ci­je ili stre­sa odno­sno nape­to­sti. Stres je pre­lom­ni doga­đaj na putu pro­me­ne i sazre­va­nja, odno­sno sti­ca­nja isku­stva. Nismo niš­ta važno u živo­tu nau­či­li­ bez stre­sa. Ne osvr­ći se za netač­nim teo­ri­ja­ma o stre­su koje ga vide kao dežur­nog kriv­ca za uru­ša­va­nje kva­li­te­ta živo­ta. Ne gubi vre­me. Pogle­daj da li si neš­to što je bit­no nau­čio bez stre­sa? Tač­no je da je nepri­ja­tan, zbog toga beži­mo od nje­ga ili barem poku­ša­va­mo da beži­mo. Tač­no je i to da može da ubi­je, pre sve­ga pre­pla­vlju­ju­ći akut­ni, kao i hro­nič­ni stres (stres niskog inten­zi­te­ta koji dugo tra­je), ali nika­kvo isku­stvo nismo ste­kli bez stre­sa. Pot­pu­no nefunk­ci­o­nal­no je posma­tra­nje stre­sa izdvo­je­no iz ciklu­sa sazre­va­nja. Bez svr­he, stres nika­da neće biti dru­ga­či­je shva­ćen nego kao pret­nja, čak i pozi­tiv­ni (po Laza­ru­su). I ne samo to, stres ima kapa­ci­tet da sru­ši naj­ri­gid­ni­je kom­for­ne zone koje u poje­di­nim okol­no­sti­ma spre­ča­va­ju raz­voj. Uko­li­ko me izner­vi­rao kurir iz brze poš­te, zato što je javio da će doći sve­ga par minu­ta pre nego što je sti­gao na adre­su, a živim u selu i ne mogu brzo da orga­ni­zu­jem pri­jem pošilj­ke jer nisam kući, ta nape­tost će se tran­sfe­ri­sa­ti­ a­ko, na pri­mer, neho­ti­ce pro­spem pre­o­sta­la dva srka čaja. Može biti poja­ča­na pret­hod­na nape­tost, može doži­ve­ti inver­zi­ju, na pri­mer može iza­zva­ti smeh ili tome slič­no, ali neću biti isti. Ovo neo­če­ki­va­no pro­si­pa­nje, novi stres, ima­će sna­gu da pro­me­ni emo­ci­ju koju je pod­sta­kao kurir koji se pona­ša kao da nemam dru­ga posla nego nje­ga da čekam.

Sva­ki iza­zi­vač stre­sa zove se stre­sor. Zapra­vo, stre­sor je raz­li­ka poten­ci­ja­la izme­đu oče­ki­va­nja i moguć­no­sti što uklju­ču­je raci­o­nal­ni ali pre sve­ga emo­tiv­ni deo psi­he. Pot­pu­no je neva­žan sastav, oblik, struk­tu­ra ili dru­ga karak­te­ri­sti­ka stre­so­ra koji ne posto­ji bez unu­traš­nje real­no­sti oso­be koja ga per­ci­pi­ra i na koju uti­če.

Tre­ća faza stre­sa ima kapa­ci­tet za sti­ca­nje isku­stva. Po ovoj fazi čitav model nosi naziv – Isku­stve­ni model stre­sa (Jek­nić P., 2009)Isku­stvo se sti­če samo uko­li­ko se na doga­đaj vra­ti­mo i inte­gri­še­mo ose­ća­nje koje pre­o­vla­da­va tokom nekog deša­va­nja. Isku­stvo je ono zla­to koje pro­se­ja­va­mo pre­tu­ra­ju­ći po deša­va­nji­ma, osveš­ću­ju­ći pri­jat­no­sti i postig­nu­ća. U pogla­vlju o struk­tu­ri psi­he sti­ca­nje isku­stva pove­zao sam sa pro­se­ja­va­njem zla­ta u reci Pek. Mno­go toga pro­ži­vi­mo sva­ki dan, ali malo ima osveš­će­ne pri­jat­no­sti i isku­stva, kao što mno­go peska i kame­nja pro­đe kroz posu­de seja­ča zla­ta da bi doš­li do malo lju­spi­ca ili gru­men­či­ća ple­me­ni­tog meta­la. Nau­či da pre­po­znaš kako će prvi pokret biti beža­nje od nepri­jat­no­sti i tada ura­di suprot­no, pogle­daj šta je to nepri­jat­no i šta od toga može da se isko­ri­sti. Nemoj dozvo­li­ti auto­mat­sku reak­ci­ju kada god to možeš.

Happy
Srecan
0
Sad
Tuzan
0
Excited
Uzbudjen
0
Sleppy
Pospan
0
Angry
Ljut
0
Surprise
Iznenadjen
0

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *