Utisci i greške u razmišljanju

Potrebno vreme za tekst:4 minutas, 22 Seconds

U subotu 25. maja održao sam dva jednosatna predavanja, prvo uživo od 10 časova u Emoracio centru, a drugu u obliku video radionice od 20.15 kojoj su prisustvovali zainteresovani iz Vranja, Kruševca, Jagodine, Kraljeva i Kovina. Do utiska smo došli preko priče o opažanju, a na osnovu utiska do grešaka u razmišljanju o čemu je govorio Aron Bek.

Naredna radionica na programu je 1. juna 2019. i to od 10 časova uživo u Emoracio centru u Tanaska Rajića 44/4, a video radionica od 20.15 časova. Tema ove radionice biće anksioznost i depresija kod adolescenata. Prijave u inbox ili SMS na broj 064/8951487. Cena je 400 dinara.

U vezi sa opažanjem i utiscima pogledajte ovaj tekst, a sada ukratko o greškama u razmišljanju:

Sa video radionice

1. Mišljenje „sve ili ništa“ , „crno – belo“ razmišljanje

Prepoznajemo ga po crno-belom gledanju na svet i umanjenoj sposobnosti da se opaze nijanse. Upotrebljavaju se reči: svi, niko, uvek, nikad… Misli se na nivou: dobar – loš; svetac – grešnik; uspešan – neuspešan.

Primeri:

  • Svi me izbegavaju.
  • Sa mnom niko nikad neće da se druži.

2. Preterano uopštavanje (preterana generalizacija)

Ovo predstavlja izvođenje uopštenog zaključka samo na osnovu jednog ili malog broja činjenica.

Primer: To što je uradio govori da je sebičan.

3. Minimalizacija/otpisivanje pozitivnog

Nastaje kada se u zaključivanju ne uzimaju u obzir pozitivne strane ili se minimizira njihov značaj. Često nastaje sa fokusiranjem na negativno.

Primer: To što me je šef pohvalio ne znači ništa, bio je dobro raspoložen.

4. Fokusiranje na negativno

Radi se o preteranoj misaonoj usresređenosti samo na negativne događaje.

Primeri:

  • Šta ako se mom detetu nešto desi pri povratku iz grada, ako ga neko napadne ili opljčka?
  • Kakve veze ima što sam dobro znao engleski i francuski kada sam iz istorije dobio jedan.

5. Skok na zaključak

Zaključak se izvodi iz pojedinačnog slučaja (premise), a nedostaje zakon koji povezuje tu premisu i zaključak.

Primeri:

  • Ona me ne voli – niko me ne voli.
  • Pošto me ne zove, znači da me ne voli više.

6. Čitanje misli

Pripisivanje negativnih misli i stavova drugim osobama, samo na osnovu ponašanja ili neverbalne komunikacije.

Primeri:

  • Kada me tako gleda, sigurno misli kako sam glupa.
  • Skrenuo je pogled zato što laže.

7. Predviđanje budućnosti, gatanje

Radi se o uverenju osobe da tačno zna šta će se dogoditi u budućnosti, bez uvažavanja ostalih mogućnosti.

Primeri:

  • Nije hteo da me pita danas, sigurno neće hteti ni idućeg časa, zašto da se trudim bezveze.
  • Pašću ispit.
  • Primiće nekog preko veze.

8. Etiketiranje ili obezvređivanje (sebe, drugog, života)

To je forma preterane generalizacije o vrednosti osobe (sebe, drugog) ili života na osnovu jednog aspekta (ponašanja, osobine, događaja). Umesto da se proceni da je neko uradio lošu stvar, čitava se osoba vidi kao „loša“ ili se čitav život obezvredi zbog loše životne okolnosti.

Primeri:

  • Loše sam uradio ovaj posao, uopšte nisam nikakav stručnjak.
  • Dečko me je ostavio, moj život nema više smisla.

9. Mora, treba

Zahtevi da se stvari odvijaju na određeni način, onako kako mi želimo ili mislimo da valja, što je često u neskladu sa realnom situacijom.

Primer: Moram da dobijem dva iz matematike, ne mogu da zamislim da se to ne desi.

10. Emocionalni rezon

Uverenje da emocionalna stanja otkrivaju pravu prirodu stvari i da to kako se osećamo predstavlja kriterijum istinitosti. Ovo je česta kognitivna distorzija, a u njoj se stvari postavljaju naopako – zaključuje se da je nešto istina zato što osećaj ili pretpostavka govore tako.

Primer: To što sam ovako uplašena sigurno znači da će se nešto strašno dogoditi.

11. Katastrofiziranje ili užasavanje

Razmišljanje o najgorim mogućim ishodima, zanemarujući stepen verovatnoće da to zaista može da se dogodi. Radi se o nepotrebnom preterivanju u pridavanju negativnih karakteristika nekom događaju.

Primer: To što sam dobio jedan na polugodištu znači da će tako biti i u drugom i da neću dobiti dom sledeće godine. To će biti katastrofa.

12. Personalizacija

Radi se o premeštanju svega što se događa na teren sopstvenog bića, pripisivanje namere drugoj osobi za nešto što je učinila kao da je to uradila samo zbog nas.

Primeri:

  • Ono što je rekao na poslovnom sastanku je upućeno samo meni.
  • Neki ljudi se smeju kad ulazim u prostoriju, dakle sigurno se meni smeju.

13. Nepodnošenje – „Ne mogu da podnesem…“

Radi se o otpisivanju sopstvenih mogućnosti tolerisanja neprijatnih ili teških situacija.

Primeri:

  • Ne bih podneo da me odbije.
  • Ne mogu da podnesem ove telesne senzacije.

Kognitivne greške potiču iz kognitivne terapije, u kojoj se smatraju direktnim uzrokom emocionalnih poremećaja. U racionalno-emotivno bihejvioralnoj terapiji (REBT) se, međutim, kao uzrok emocionalnih poremećaja smatraju iracionalna uverenja kao obrasci mišljenja, dok se kognitivne greške posmatraju samo kao derivati ili pojavni oblici tih iracionalnih uverenja.

Izvor za greške u razmišljanju: OKC seminari, Nevenka Jovanović i Brankica Mihajlović Ilić

0 0
0
Zadovoljni
0
Nezadovoljni
0
Uzbudjeni
0
Ljuti
0
Iznenadjeni

Ostavite komentar

Email adresa nece biti objavljena. Obavezna polja oznacena su *

two × two =