Utisci i opažanje

Potrebno vreme za tekst:3 minutas, 28 Seconds

Utisak ili subjektivni doživljaj naziva se impresija. Utisak je nešto što se „utiskuje“ u nas, a što dolazi iz spoljašnje sredine, iako se može imati utisak i o unutrašnjoj realnosti. Utisak je u direktnoj vezi sa opažanjem ili percepcijom.

Po definiciji opažanje ili percepcija (lat. perceptio — primanje) jedna je od osnovnih kognitivnih funkcija koja predstavlja složen i aktivan proces traženja, odabiranja, primanja, obrade, organizovanja i tumačenja raznovrsnih draži koje deluju na čula i nervni sistem.

Opažanje je važan psihički proces na osnovu kojeg organizam neposredno upoznaje relevantna svojstva (osobine) pojava i predmeta u stvarnosti. Stvarnost se deli na unutrašnju i spoljašnju. Spoljašnja stvarnost opaža se (percipira) čulima, unutrašnja se oseća. Koliko vlastitih osobina možemo da pobrojimo?

Uvreženo je mišljenje da se racionalnost bazira na spoljašnjoj, čulnoj stvarnosti, dok je emotivnost karakteristika unutrašnje, iracionalne stvarnosti. Unutrašnja stvarnost se ne opaža čulima već emocijama. Ove dve stvarnosti u stalnoj su interakciji i dok su u ravnoteži, govorimo o psihičkom balansu, zdravlju. Mesto u kojem se opažanje dešava je Ego. Jedna od funkcija Ega je percipiranje stvarnosti, spoljašnje i unutrašnje, kao i njihovo balansiranje. Kada se ove dve stvarnosti uskovitlaju, kada spoljašnja stvarnost nastoji da „zagospodari“ unutrašnjom, to je pokazatelj neadekvatnog funkcionisanja Ega.

Opažanje nije prosto i pasivno odražavanje stvarnosti, već uključuje povezivanje čulnih podataka sa ranijim iskustvom, njihovo kategorisanje i pridavanje značenja.

Opažanje ili percepcija je proces sticanja, interpretacije, selekcije i organizacije senzorijalnih informacija izazvanim čulnim nadražajima. Različiti metodi studije percepcije se prostiru od u osnovi bioloških ili psiholoških pristupa, i psiholoških pristupa preko apstraktnih eksperimenata u filozofiji uma.

Postoji osam zakonitosti ili principa percepcije:

  1. načelo bliskosti,
  2. dobrog geštalta,
  3. kontinuiteta,
  4. prošlog iskustva,
  5. simetrije,
  6. sličnosti,
  7. zajedničke sudbine, i
  8. zatvaranja

Ove zakonitosti zapravo objašnjavaju razloge zbog kojih vidimo ono što možemo, a ne ono što može da bude. (EKSPERIMENT SA PAPIROM).

Opažanje je saznanje spoljašnje sredine posredstvom čula; elementi tog saznanja su oset ili osećaj (prost čulni podatak koje se odnosi na samo jednu osobinu predmeta) i opažaj (znanje o tim prostim čulnim podacima koje se odnosi na predmet u celini). Odraslom čoveku su oseti dati u okviru opažaja i samo bebe imaju proste, neuređene čulne podatke.

Opažanje je prvi uslov za formiranje bilo kog mentalnog sadržaja. Na osnovu opažanja nastaće, između ostalih, i impresije.

Impresija se formira na osnovu manje ili više spontanog tj. nesvesnog zapažanja fizičkog izgleda, izraza lica, glasa, gesta, postupaka ili drugih informacija o osobi. Na temelju ralativno malog broja nepotpunih, pojedinačnih i nepovezanih podataka stvara se celovit i usklađen utisak ili impresija ili dojam.

Takav prvi utisak/impresija/dojam selektivno deluje ne nove informacije.

Prva impresija ili prvi ustisak se stiču u samo nekoliko sekundi. Dovoljno je da pogledate drugu osobu i gotovo trenutno je procenjujete. Koliko god bilo kratko ovo vreme i koliko god se mnogi ljudi suprotstavljali ovom utisku, činjenica je da u samo nekoliko sekundi stičemo mišljenje o našem sagovorniku na osnovu njegovog izgleda, držanja, govora tela, manira, jedva primetnih gestova. Prva impresija se brzo i lako stiče, međutim ona se teško menja. Da li je to dobra stvar ili ne, to je već pitanje koje se tiče toga koliko ste u stanju da ostavite verodostojni utisak o sebi, predstavite se u «lepom svetlu», ili s druge strane čitate znakove koje drugi nesvesno šalju. Neretko se dešava da pojedinac nehotice ostavi loš utisak na sagovornika, te da mu potom treba mnogo vremena da to ispravi. U svim ovim situacijama se možemo okrenuti univerzalnim smernicama koje će pomoći da ostavimo poželjan prvi utisak.

Nekada se mislilo da je za sticanje prvog utiska potrebno 7 sekundi, dok novija istraživanja, kao ono koje je rađeno na Univerzitetu Prinston, govori da je za prvi utisak potrebno 1/10 sekundi.

0 0
0
Zadovoljni
0
Nezadovoljni
0
Uzbudjeni
0
Ljuti
0
Iznenadjeni

Ostavite komentar

Email adresa nece biti objavljena. Obavezna polja oznacena su *

5 + 13 =