O mentalnom zdravlju

Potrebno vreme za tekst:5 minutas, 51 Seconds
Učesnici video radionice 18. maja 2019.

Prema savremenom poimanju mentalno zdravlje se ne definiše samo kao odsustvo bolesti nego kao: “…stanje blagostanja u kome pojedinac realizuje svoje sposobnosti, može da se nosi sa normalnim stresovima života, može da produktivno radi i zarađuje, i u stanju je da doprinosi zajednici u kojoj živi” (Svetska zdravstvena organizacija 2001, str.1). Zašto je važno o tome progovoriti? Zato što su mentalne bolesti i problemi stigmatizovani usled nedovoljnog znanja, zato što više problema sebi pravimo potiskivanjem, gajenjem straha od odbacivanja, nebavljenjem sobom, nego u bilo kom drugom slučaju. Površnost ima svoj kraj, i cenu. Zato mi je zadovoljstvo što se večeras našlo nas sedmoro da progovorimo koju reč o mentalnom zdravlju i izazovima za njegovo očuvanje.  Mentalno zdravlje i mentalna bolest se razmatraju kao dve tačke na jednoj neprekinutoj liniji funkcionisanja, na kojoj mentalno zdravlje predstavlja stanje uspešnog mentalnog funkcionisanja, a mentalna bolest se odnosi na prisustvo mentalnih poremećaja koji zadovoljavaju kriterijume mentalnih poremećaja prema važećim klasifikacijama. Termin problemi ili teškoće mentalnog zdravlja odnosi se na situaciju kada su znaci i simptomi koje bolesnik ispoljava nedovoljnog intenziteta ili trajanja da bi zadovoljili kriterijume mentalnih bolesti. Važno je imati na umu da i problemi mentalnog zdravlja mogu biti izvor patnji za bolesnika i uticati na kvalitet njegovog života. Do promena u načinu sagledavanja mentalnog zdravlja i mentalne bolesti došlo je i zbog toga, između ostalog, što se uvidelo da mentalni poremećaji i poremećaji ponašanja predstavljaju veliko breme za društvo.

Novo razumevanje mentalnog zdravlja i mentalnih poremećaja omogućeno je napredovanjem neuronauka i bihejvioralne medicine koje su pokazale da mentalno zdravlje kao i mentalni poremećaji nastaju kao proizvod složene interakcije bioloških, psiholoških i socijalnih faktora.

Biološki faktori

Uloga genetskih faktora u nastanku duševnih poremećaja je pretrpela značajne izmene. Studije rizika nastanka mentalnih poremećaja kod monozigotnih i dizigotnih blizanaca pokazale su da je ispoljavanje ovih poremećaja uslovljeno interakcijom multiplih rizičnih gena sa sredinskim faktorima. Drugim rečima, genetska predispozicija za razvoj određenih mentalnih poremećaja ispoljava se samo kod osoba koje su bile izložene specifičnim sredinskim stresorima, na primer malnutriciji, infekciji, zanemarivanju, zlostavljanju ili gubicima u ranom detinjstvu i slično.

Psihološki faktori

Savremena istraživanja se sve više usmeravaju ka identifikaciji činioca rizika i zaštitnih činioca u nastanku mentalnih poremećaja. Činioci rizika su oni koji povećavaju verovatnoću nastanka, težinu ili dužinu trajanja mentalnih poremećaja, azaštitni činioci su oni koji povećavaju otpornost ljudi na nastanak mentalnih poremećaja ili umanjuju dejstvo činioca rizika. Činioci rizika kao i zaštitni činioci mogu se odnositi na lična svojstva ili na karakterisike porodice i okruženja u kojoj osoba živi. Do pojave mentalnih poremećaja najčešće dolazi usled kumulativnog efekta višestrukih činilaca rizika i odsustva zaštitnih činilaca.

Socijalni faktori

Najbitniji društveno-ekonomski i sredinski činioci koji predstavljaju izrazit rizik za pojavu mentalnih poremećaja su oni koji su povezani sa siromaštvom, ratom, migracijom, rasnom diskriminacijom, nasiljem, odsustvom obrazovanja, nezaposlenošću. Socio-ekonomski i sredinski činioci koji mogu da zaštite od nastanka mentalnih poremećaja su: podrška društva i mreže zajednice, pozitivni međuljudski odnosi, socijalne službe, integracija etničkih manjina, uključenost osobe u život zajednice.

Činioci rizika i zaštitni činioci

Činioci rizika i zaštitini činioci koji se odnose na lična i porodična svojstva mogu biti biološki, emocionalni, kognitivni, interpersonalni ili se odnositi na porodični kontekst. Njihov uticaj na mentalno zdravlje je najjači tokom tzv. senzitivnih perioda života, prvenstveno u detinjstvu i mladosti, ali se može protezati i tokom više generacija.

Nastanak depresije i njeno ponovno javljanje povezani su sa mnogim činiocima rizika i zaštite na koje se može uticati.

Poznato je da deca koja su bila zlostavljana, koja su izgubila roditelje, bilo zbog smrti ili razvoda, ili deca čiji su roditelji mentalno oboleli, imaju za 50% veći rizik od pojave depresije u odraslom dobu. Kao činioci zaštite se navode samopoštovanje, otpornost na stres, dobre veštine komunikacije i rešavanja problema, postojanje socijalne podrške u neposrednom okruženju tokom dužeg perioda.

Konflikti u porodici ili raspad porodice mogu prethoditi pojavi poremećaja ponašanja deteta.

Procenjuje se da se prevalenca poremećaja ponašanja kod mladih kreće između 2% i 10%. Češći su kod mladića nego kod devojaka i često su udruženi sa školskim neuspehom, problemima u bračnom životu i na radnom mestu kasnije u toku života, kao i zloupotrebom alkohola i drugih supstanci, depresijom i anksioznim poremećajima.

Somatske bolesti takođe mogu predstavljati rizik za pojavu mentalnih problema i poremećaja.

Deca sa hroničnim somatskim bolestima imaju dva puta veću učestalost psihijatrijskih poremećaja od očekivanog, a ova učestalost je još veća kod dece sa bolestima koje zahvataju centralni nervni sistem, kao što su epilepsija i cerebralna paraliza.

Zaostajanje u govorno-jezičkom razvoju, koje se nalazi u oko 5% dece predškolskog uzrasta opšte populacije, značajno povećava rizik za poremećaje ponašanja na školskom uzrastu, uključujući prkosno, agresivno ili inhibirano ponašanje, a u adolescenciji povećava rizik za delinkventno ponašanje ili depresiju.

Dobar primer uzajamne povezanosti faktora rizika i poremećaja mentalnog zdravlja tokom života jeste deficit pažnje i hiperkinetični poremećaj u ranom detinjstvu, koji se kasnije, u školskom uzrastu i adolescenciji, produbljuje u poremećaj ponašanja i najzad, u odraslom dobu, može da se ispolji kao problemi vezani za alkohol i depresiju.

Faktori zaštite

Kao lične osobine i odlike porodice koje mogu zaštititi od nastanka mentalnih poremećaja navode se:

  • sigurna rana privrženost deteta i pozitivni odnosi između roditelja i deteta,
  • podrška od strane roditelja, braće i sestara i drugih važnih ličnosti iz neposrednog okruženja,
  • sposobnost savladavanja stresa i suočavanja sa teškoćama,
  • sposobnost rešavanja problema;
  • prilagodljivost i nezavisnost,
  • prosocijalno ponašanje,
  • samopoštovanje,
  • fizička aktivnost,
  • osećaj kontrole i vladanja situacijom,
  • pismenost.

Za osobu koja poseduje navedene lične osobine koje je mogu zaštiti od mentalnih problema i poremećaja se kaže da je rezilijentna (otporna, elastična).

Prema definiciji, rezilijentna osoba je ona koja, uprkos stresovima, pronalazi ubeđenje da je unutrašnje i spoljnje okruženje predvidivo, da život ima smisla i da se stvari mogu razrešiti na najbolji mogući način. Koncept rezilijentnosti zadobija sve više pažnje u istraživanjima rizika, vulnerabilnosti i efekata trauma na mentalno zdravlje.

Dobro poznavanje činilaca rizika i zaštitnih činilaca, kao i razumevanje pojma rezilijentnosti je značajno i za unapređenje mentalnog zdravlja.

Sledeća video radionica na programu je 25. maja od 20.15

Cena je 400 dinara

Prijave na 064/8951487

0 0
0
Zadovoljni
0
Nezadovoljni
0
Uzbudjeni
0
Ljuti
0
Iznenadjeni

Ostavite komentar

Email adresa nece biti objavljena. Obavezna polja oznacena su *

18 + 18 =