6. kongres psihologa BiH

Potrebno vreme za tekst:2 minutas, 17 Seconds

Izvrsno organizovan, raznovrstan, motivišući. U ove četiri reči, a ima ih mnogo više, opisao bih iskustvo koje nosim sa kongresa koji je od 11. do 13. aprila održan u Banja Luci. Zahvaljujem se na pozivu Sanji Radetić – Lovrić i Dijani Đurić.

U čemu se sastoji iskustvo učešća i prisustva 6. kongresu psihologa BiH? Prvo, nekoliko teoretskih stvari zahvaljujući kongresu upotpunjuje nedostatke u mom znanju. Dakle, nešto sam naučio. Nečega sam se podsetio. A nešto sam odbacio zato što mi se ne uklapa u “moj pogled na svet psihologije”. Toliko kada je znanje u pitanju.

Osim znanja, važna su poznanstva i započeta druženja. A bilo ih je. Sa Mirelom, Irenom i Brčacima naročito.

Treće, u razgovoru sa Mirelom došao sam do pojašnjenja i odgovora na neka organizaciona pitanja u vezi sa vlastitim poslom u Kraljevu. Definitivno ćus e držati obrazovnog modela rada i obrazovne uloge psihoterapije po čemu je psihologija specifična u odnosu na medicinu. U medicini možeš da se lečiš a da ne znaš ništa o onom delu tela koji lečiš dok sa psihom to ne ide. Zapravo, lečenje psihe zasniva se na podizanju svesnosti kao osnovnom zadatku psihoterapije, a to je obrazovanje.

Četvrto, na kongresu sam rekao par reči o palijativnom zbrinjavanju i promovisao knjigu Memento mori. Ukratko, čitav život je jedno veeeeeeeliko palijativno zbrinjavanje. Sa nastankom i nestankom uloga eto nama prostora za tugovanje i žalovanje za sobom (kao što svaki put odtugujem Sarajevo u kojem sam živeo 11 dubokih godina). Palijativno zbrinjavanje predstavlja pokrivanje simptoma što zapravo radimo čitav život. Reklo bi se, učimo se mreti. Ali nije to poenta! Zapravo, suština je u učenju korišćenja resursa i njihovoj primeni. Zato sam posetiocima ponudio model organizacije resursa na čijem vrhu je vreme. Vreme investiramo u sticanje znanja i veština. U nekom trenutku znanja i veštine postaju naši resursi za sticanje ličnih i materijalnih resursa. Na kraju, lične i materijalne resurse koristimo za bolju organizaciju vremena. I ovo je veoma vaćno u palijativnom zbrinjavanju.

Pričao sam o još po nečem, ali to sada ovde nije važno. Zamolio bih one koji su slušali da ostave komentar, par reči. Prostor za komentarisanje je ispod ovog teksta.

I na kraju, HVALA. Hvala svima, i organizatorima, Društvu psihologa Republike Srpske, Društvu psihologa Federacije BiH, Društvu psihologa distrikta Brčko, na pozivu i prilici da spojimo tri u jedan: rad, druženje i odmor (koji zapravo tek sledi). Vidimo se, ako Bog da, u Tuzli za dve godine.

Nekoliko fotografija sa kongresa pogledajte ovde: https://emoracio.edu.rs/6-kongres-psihologa-bih/

0 0
0
Zadovoljni
0
Nezadovoljni
0
Uzbudjeni
0
Ljuti
0
Iznenadjeni

Ostavite komentar

Email adresa nece biti objavljena. Obavezna polja oznacena su *

eighteen − eighteen =