Jul, 18.

Večeras smo u Kulturnom centru Evergrin pričali o paničnim i anksioznim napadima, tj o F41.0 i F41.1 Koren priče o ovim poremećajima je u strahu, iracionalnom strahu koji se u slučaju anksioznosti naziva “slobodno-lebdeći strah”. Kod ovih poremećaja ispoljavanje anksioznosti, iliti teskobe, zebnje, glavni je simptom, a njena pojava nije ograniena na neku posebnu situaciju.Ceo tekst

Jul, 13.

U petak 13. jula u saradnji sa Kulturnim centrom Kruševac održao sam predavanje o emocijama. Večita tema. Ne bih da prepričavam ono što je tamo rečeno, o tome će možda neko od posetilaca hteti da kaže koju reč ako ostavi komentar, ali bih na ovom mestu progovorio o nesvesnom, a veoma visokom svakodnevnom nivu odbijanjaCeo tekst

Jul, 4.

Od danas smo u KC Evergreen očeli da se bavimo Međunarodnom klasifikacijom bolesti u okviru F skale. S obzirom na učestalost, predstavljanje dijagnoza, simptomatologije i psihoterapijskih metoda rada započeli smo sa F40-F48. Danas smo obradili opšti uvod u neurotične, sa stresom povezane somatomorfne poremećaje, kao i fobične anksiozne poremećaje (agorafobiju F40.0, i socijalne fobije F40.1).Ceo tekst

Jun, 5.

Dijagnostikovanje neadekvatnosti pretpostavlja da se utvrde oblasti koje se posmatraju. Kada su te oblasti sistematizovane lakše je analizirati. Mehanizmi psihičke odbrane, koji mogu biti adekvatni ilineadekvatni (nikako “dobri” i “loši”) Mehanizmi pishičke adaptacije, Percepcija (opažanje) realnosti, koja može biti unutrašnja i psoljašnja, Kontrola granica, Sintetska funkcija (sposobnost) Ega, Jačina Ega, Super-Ego Iz ovih celina (iliCeo tekst

Maj, 23.

Iskustveni model stresa tema je o kojoj se može nadugačko i naširoko razgovarati, ali najvažnije je to što: u životu je stres (napetost) normalna pojava, stres može biti ubica (akutni preplavljujući i naročito hronični), kroz stres učimo, iskustvo = događaj + osećanje ako događaju oduzmemo osećanje, tada neće biti ni iskustva već će se životCeo tekst

Maj, 14.

Kako ćemo odgvoriti na pitanje: “Da li poznajete sebe?” zavisi od toga šta pod time podrazumevate. Subjekte i objekte valorizujemo po osobinama, pa se postavlja pitanje da li ih kod sebe prepoznajemo. Ukoliko otkrijemo da u imenovanju osobina ne možemo doći ni do desete, dogodiće se isto što i kod većine ljudi – nismo seCeo tekst

Maj, 9.

Čak ni odgovor: “Gotovo ni malo”, koji se čuje nakon pitanja: “Koliko poznajete sebe?”, nije dovoljan da bi objasnio dalekosežnost posledica, barem u ovom životu. Pojedine osobe imaju želju, pa i potrebu, da “rade na sebi”, što je odlično. Jer, nema važnijeg posla nego “raditi na sebi”. Ali ae u ovoj složenici, izreci, ili kakoCeo tekst