Osvestiti osobine – upoznati sebe

Potrebno vreme za tekst:4 minutas, 6 Seconds

Opšti okvir

Sve što postoji, bez obzira da li je živo ili neživo, valorizuje se i realizuje, tj postoji i opisuje se kroz osobine. Osobina daje posebnost, osobnost. Kada je reč o živim bićima, za osobine se kaže da su „element opisa jedinki i grupa živih bića“, što znači da upoznavanje osobina zapravo predstavlja osnovu za upoznavanje jedinki i grupa. Naravno, svaka jedinka i grupa predstavljaju više od pukog zbrajanja osobina, što ne umanjuje značaj njihovog prepoznavanja i imenovanja. Značaj raste ukoliko se zna da pojedine osobine nisu ništa drugo do crte ličnosti koje su osnovne gradivne jedinice strukture ličnosti.

Teoretska osnova

Crte ličnosti su relativno trajne i relativno opšte osobine odgovorne za doslednost ponašanja u sličnim situacijama.

Po Olportovoj definiciji crte mogu biti:

  • crte karaktera, koje objašnjavaju zašto neko nešto čini, posebno u interpersonalnim odnosima,
  • crte temperamenta, koje objašnjavaju kako neko nešto čini, i
  • sposobnosti, ili koliko uspešno neko nešto čini.

Ipak, čini se značajnim vratiti se korak u nazad i pogledati osobine koje su svrstane u dve velike grupe, u „vrline“ i „mane“. Ovo pre svega zato što se razvojno izdvajaju na osnovu diferenciranja „dobrog“ i „lošeg“. Utiskivanje roditelja u dete podrazumevaće prenošenje osobina, što je važno za razumevanje nastanka eventualnih kasnijih simptoma i načina njihovog prevladavanja. Ne može se u potpunosti prevladati posledica dok se ne osvesti uzrok. Ipak, primetno je da uzroci postaju uočljivi tako što kroz osobine prodiru u unutrašnju realnost.

Dete usvaja osobine koje roditelji ocenjuju kao „dobre“ ili „loše“. Svakako da je ocena stigla iz ugla roditelja, ali je ova direktivnost uzročnik polarnosti kada nastaju „vrline“ i „mane“.

Da podsetimo da je prema antičkom shvatanju, ljudska vrlina pre svega snaga duha, sposobnost valjanog delovanja. Stari Grci su temeljnim smatrali sledeće četiri vrline:

  • razboritost, koja se opisuje kao lakoća uviđanja šta treba činiti u raznim situacijama,
  • pravednost ili trajno raspoloženje za dati svakome što mu pripada,
  • umerenost, koja predstavlja lakoću upravljanja težnjama i njihovo držanje u granicama razumnog, i
  • hrabrost, ili lakoća savladavanja poteškoća u vršenju dobra i podnošenje iskušenja.

U periodu od 4. do 6. goidne kada počinje da nastaje Super Ego započinje sa formiranjem moralnosti. U uskoj vezi sa ovim procesom je ocena vlastitog ponašanja i uobličavanje osobina što će se nastavljati i posebno dobiti na značaju u pubertetu. Nema identiteta bez osobina, kao ni kasnijeg diferenciranja na profesionalni i lični identitet, bez obzira da li je osoba njima zadovoljna ili ne.

Ipak, kroz psihoterapijsku praksu video sam da podela osobina na „vrline“ i „mane“ nije dovoljna.

Praktični aspekt rada

Prvi problem predstavlja imenovanje osobina. Klijenti se uvek lakše izražavaju opisno nego što mogu eksplicitno izraziti neko svoje svojstvo. Drugi problem predstavlja broj osobina koje se osveste. Podrazumevamo se sebi pa se zato i ne bavimo osvešćivanjem osobina. Upravo to podrazumevanje uvodi nas u problem, jer kada pod uticajem razvojnih ili akcidentnih kriza započne preispitivanje, pitanje je šta će biti viđeno. Do sada je samo jedna klijentkinja bila u stanju da imenuje svojih 17 osobina među kojima su bile i pozitivne i negativne, dok je uglavnom taj broj manji. Dešavalo se da klijenti navedu veći broj osobina pojedinih predmeta nego sopstvenih.

Ovo je tek prvi korak. U sledećem koraku klijenti imenuju sasvim drugačije osobine od navedenih. One predstavljaju drugi pol i zapisuju ih preko puta prethodno navedenih. Tada proverimo da li ipak imaju i te osobine, bez obzira na učestalost i intenzitet. Ukoliko se dogodi da klijent tvrdi kako uopšte, nikada i ni malo nema neku od osobina ovo postaje tačka narednog razvoja.

Treći korak je ključni. Sve navedene osobine, bez obzira da li su pozitivne ili negativne, da li su mane ili su vrline, mogu biti i mane i vrline u zavisnosti od intenziteta. Primera radi, ako je klijent napisao da je lenj, jedno je biti lenj na hipotetičkom nivou 1, a nešto sasvim drugačije na nivou 10. Isto se odnosi i na suprotni pol, na „vrednoću“. Ako je klijent vredan na nivou 1 ili 2, to je jedno, a ako je vredan na nivou 10, onda je zapravo posvećenik ove osobine zbog koje ima problema. Prema tome, negde između ovih intenziteta nalazi se granica koja nije linija, nego pojas. Ukoliko se prekorači, svaka osobina, bez obzira koliko je smatrali „vrlinom“ postaće ugrožavajuća za osobu. Prostor između granica naziva se optimum, a može se uporediti sa krilima aviona: ako su u ravnoteži, osoba će mirno “leteti” kroz život. Ako dođe do prekoračenja, ravnoteža će biti izgubljena i pojaviće se simptomi.

Fotografije sa Kongresa pogledajte ovde.

0 0
0
Zadovoljni
0
Nezadovoljni
0
Uzbudjeni
0
Ljuti
0
Iznenadjeni

Ostavite komentar

Email adresa nece biti objavljena. Obavezna polja oznacena su *

twenty − 8 =