Osmeh na duši ne stari vremenom

Read Time5 Minute, 4 Second

Vreme postoji samo u kontekstu čulnog, što znači da ga samo svest može primetiti. Dok spavamo svest je isključena, pa samim tim nismo svesni vremena. Ali šta ukoliko se vreme „izvuče“ u životu, ako neprimetno prođe, ako godine prođu „niušta“? Šta kada nismo zadovoljni življenjem i rezultatima proživljenog? Da li se može reći da tada budni spavamo?

Buđenje nije prijatan proces ma koliko se za njega spremali. Može biti manje neprijatan, ali prijatan veoma retko.

U nekom od ranijih tekstova pričali smo o životnim „popisima“, odnosno o „povlačenju linija“ i obračunavanju onoga što smo proživeli. Ukoliko bi se desilo da smo nezadovoljni proživljenim, logično je da će biti potrebna promena. Osvešćivanje nezadovoljstva početak je buđenja. Sve to je logično, ali ne i lako! Mehanizmi psihičke odbrane i adaptacije pomažu, ali samo ukoliko su adekvatni. U spurotnom postaju prepreka razvoju.

Pored neadekvatnih mehanizama, strah od nepoznatog može prouzrokovati razmišljanje, a zatim osećanje, da „nikada neće“ ili da „ne može biti bolje“. Tada neće biti ni “buđenja”.

Na primer, za osobu koja je naviknuta da bude u poslušanju, da udovoljava drugima i bude svojevrsni uslužni servis, čini se nemogućim da se takav odnos promeni čak i kada je promena željena. U osnovi takvog stave leži strah od odbacivanja i osude onih kojima služi.

Radio sam sa klijentkinjom kojoj je psihoterapiju preporučio muž “zbog povećanja kvaliteta supruginog života”. Supruga se složila i radili smo blizu dva meseca dva puta sedmično. Postigli smo progres kojim je klijentkinja bila zadovoljna. Na završnu seansu zamolio sam da dođe i suprug. Došao je vidno nezadovoljan. Rekao je: “Ne znam šta ste uradili, ali moja supruga više nije ona stara koja se brinula za sve nas!” Daleko od toga da je moja klijentkinja postala nemarna, ali je promena samo na prvi pogled bila željenja. Kvalitet njenog života je porastao, ali je to značilo da se uslužnost prema drugima svede na razumnu meru.

Neretko psihoterapijski radim sa osobama koje vlastitu promenu vide mogućom tek kroz promenu ponašanja okoline. „Kada bi se on (ili ona) barem malo promenili ja bih…“, ali se to retko kada desi. Gotovo nikada. Nije do drugoga da promeni odnos prema meni, već su interpersonalni odnosi dobra slika onoga što se dešava u meni, primer su odnosa koji imam prema samom sebi.  Sa ovime se ne moramo složiti da bi tvrdnja bila tačna. Prema tome, dok ne promenim odnos prema sebi nište se neće promeniti ni u interpersonalnom odnosu. Ako se to ne dogodi neće biti ni buđenja.

Promene nisu jednostavne, čak i kada se zna šta menjati. Usudiću se da predstavim principe koji su u mojoj psihoterapeutskoj praksi pomogli bržem uravnoteženju klijenata i njihovom izlasku iz pojedinih abnormalnih stanja, pre svih paničnih napada.

Naime, svi poremećaji iz F4x grupe zasnovani su na predominantnom strahu. U toj grupi su fobije, anksioznost, opsesivno-kompulsivni poremećaj, reakcije na stres, somatomorfni poremećaji, panični napadi, i drugi. Strah koji se pojavljuje tada je tretiran kao neprijatelj, kao neko ko narušava vlastiti integritet, strah postaje prepreka uobičajenom (rutinskom) načinu življenja. A šta ako je nešto iz naše dubine ocenilo da ne živimo adekvatnim životom zbog čega je to „nešto“ poslalo strah da nas trgne iz rutine? Ne retko se potvrdi da klijenti i klijentkinje koje imaju problema sa paničnim napadima žive životom koji nije u skladu sa njihovim godinama,odnosno potrebama i ciljevima koji proističu iz trenutne faze razvoja. Ovaj nesklad nekada biva „pročitan“ kao neadekvatan sadržaj života u odnosu na mogućnosti i potrebe, zbog čega se dešavaju psihološke neusklađenosti kao simptom neadekvatnosti.Umesto na lekove, mudrije je investirati vreme i energiju na usklađivanje života sa onime što će ga uskladiti sa potrebama kroz redefinisanje životnog sadržaja.

Kada se govori o životnom sadržaju i potrebi njegovog redefinisanja, svakako se ne misli o promeni konteksta, lokacije ili drugih okolnosti u kojima živimo, kao što klijenti obično misle. Najveći broj nas ne može živeti u Australiji, ili biti sin vojvode od Jorka, nego nam valja živeti, i to što kvalitetnije, ovde i u ovim okolnostima. A kada je reč o životu ovde, uobičajena reakcija na „promeni ili dopuni životni sadržaj“ je „ograničen sam porodičnim i finansijskim okvirom“. Kao da se hoće reći da je nemoguće živeti drugačije u postojećem životnom ambijentu. Ipak, klijenti svedoče da je osvešćivanjem detalja koji su uvek bili tu, sadržaj života bitno promenjen. Drugim rečima, ne treba tražiti novitete van konteksta dok se ne osveste one u kontekstu. Vežba za primećivanje detalja je jednostavna: pogledajte po prostoru u kojem ste a onda zatvorite oči i pokušajte da pomenete što više detalja. Kada otvorite oči videćete šta ste preskočili. Isto se odnosi na psihološke detalje.

Osim primećivanja detalja, za buđenje i promenu kao preduslove podizanja kvaliteta života, od presudnog značaja je primećivanje prijatnosti. Malih, sitnih, gotovo banalnih. Svako zna da je „život u malim stvarima“. Ali samo ako ih osvestimo! Ako sedite prekrštenih nogu, da li vam prija taj položaj? Ili sedite tako mehanički, bez primećivanja tih detalja. A da li vam više prija ako okrenete noge pa sada na primer levu prebacite preko desne? Jedna od te dve poze će biti prijatnija a upravo na toliku prijatnost mislim kada govorim o njihovom primećivanju.

I konačno, treći presudni element buđenja je život u „sada i ovde“. Šta će biti – biće, šta je bilo – bilo je, ali jedino što postoji u čulnoj (vanjskoj) realnosti je „sada i ovde“. Ne možemo se probuditi u budućnosti ili u prošlosti, kao što bez posledica tamo ne možemo ni živeti. Kada sadržaji unutrašnje realnosti koji se odnose na prošlost ili budućnost prete da postanu objektivna (čulna) stvarnost, to je simptom loših unutrašnjih granica. Tada je sve moguće kako bi ostali tamo gde jesmo, u rutini. Tada neće biti uvida, širenja konforne zone, razvoja, promene. Ostaće samo opravdanja, osude, kritike, loš osećaj, i tome slično. Sve u svemu, potencijal za nezadovoljst vo životom.

Dakle:

  1. primećivanje detalja,
  2. primećivanje sitnih prijatnosti, i
  3. život u „sada i ovde“

predstavljaju preduslov za budno življenje. Ne košta ništa da proverite, a nema ni negativnih posledica ukoliko ne uspete. Pokušajte da živite sa osmehom na duši, a da ne glumite.

 

Psiholog i psihoterapeut

Petar V. Jeknić

0 0
Happy
Happy
0
Sad
Sad
0
Excited
Excited
0
Sleppy
Sleppy
0
Angry
Angry
0
Surprise
Surprise
0

Ostavite komentar

Email adresa nece biti objavljena. Obavezna polja oznacena su *

7 − 4 =