Jul, 13.

Read Time1 Minute, 52 Second

U petak 13. jula u saradnji sa Kulturnim centrom Kruševac održao sam predavanje o emocijama. Večita tema. Ne bih da prepričavam ono što je tamo rečeno, o tome će možda neko od posetilaca hteti da kaže koju reč ako ostavi komentar, ali bih na ovom mestu progovorio o nesvesnom, a veoma visokom svakodnevnom nivu odbijanja sebe. Ovo je očigledno u neprihvatanju osnovnih, neprijatnih emocija, kao što su tuga, ljutnja, strah i gađenje.

Na psihoterapiju mi dolaze različite osobe, sa različitim problemima i različitim očekivanjima. Reklo bi se: “Ima nas različitih”. Različiti klijenti, različite emocije.

U svakodnevnom radu naješće se srećem sa tugom koja preplavljuje klijente, pa samim tim i psihoterapijski proces. Zatim sa strahom i ljutnjom. Ređe sa gađenjem. Na kraju, sa kojima stignem do pozitivnog ishoda doživimo radost. Ono što osetim prema klijentu, ona posebna emocija koja zapravo ne pripada meni, naziva se “kontratransfer”, koji je važan za rad.

Nekada se klijenti ljute na terapeute iz različitih razloga. Ipak, ljutnja na osobu angažovanu zbog dolaska do psihološkog boljitka predstavlja mnogo složeniji simptom. U zavisnosti od terapeutovog iskustva ovaj momenat može biti od velike koristi zato što će se pokazati isti mehanizam po kojem se pojavljuje nagonska potreba zaštite u uslovima ugroženosti. Stepen osećanja ugroženosti korelira sa stepenom zrelosti Ega. Iza emocija uvek stoje nagonske potrebe, pre svih potrebe za održanjem fizičkog, psihičkog i socijalnog života, kao i potrebe za adekvatnim telesnim, psihološkim i društvenim hranjenjem. Kada čovekova dubina oseti ugroženost, ona deluje ponašajno, što prate emocije, sa ciljem zaštite. Veštinu predstavlja sposobnost terapeuta da dovede klijenta do mesta sa kojeg neće samo videti da nije ugrožen, nego da je upravo to put za izlazak iz problema zahvaljujući čemu sazrevamo. Nekada to uopšte nije jednostavno, nekada zato što je klijent toliko agresivan prema sebi da ponašanje i reči terapeuta shvata lično, a pokrenute sopstvene nezavršene poslove vidi kao još jednu “potvrdu vlastite neadekvatnosti”, što nema nikakvog osnova u tom trenutku.

Ipak, ukoliko klijent ovo prevaziđe ide ka boljitku. Tako su nam emocije put napretka, a ne ponavljanja matrica ponašanja.

Zahvaljujem se Jeleni Đorđević na uspešno organizovanom predavanju. Sledeće je zakazano za petak 17. avgust 2018. sa početkom u 19 sati.

Fotografije sa radionice pogledajte na http://emoracio.edu.rs/jul-13/

 

0 0
Happy
Happy
0
Sad
Sad
0
Excited
Excited
0
Sleppy
Sleppy
0
Angry
Angry
0
Surprise
Surprise
0

Ostavite komentar

Email adresa nece biti objavljena. Obavezna polja oznacena su *

eighteen − one =