Maj, 31.

Read Time2 Minute, 20 Second

Zadovoljstvo je promovisati neko delo među koleginicama i kolegama, naročito ako je to delo nastalo na osnovu rada sa ljudima u potrebi. Ovaj put na Kongresu psihologa koji se tradicionalno dešava krajem maja na Zlatiboru promovisao sam knjigu Memento mori – priručnik za psihologe u palijativnom zbrinjavanju. Iako smo do sada promovisali ovu knjigu u sedam gradova, tek ovime je zaokružen rad u oblasti palijativne medicine koji je trajao od 2014. godine kada smo 14. marta u zgradi Opštine u Kraljevu potpisali Odluku o formiranju šireg tima za palijativno zbrinjavanje. Potpisnici su bili tadašnji diretkor ZC Studenica, dr Zvonko Veselinović i ja, Petar V. Jeknić, tadašnji rukovodilac UG Raskršće. Potpisom je ideju podržao i zamenik gradonačelnika Milun Jovanović. Do tog datuma obrazovao sam se u oblasti palijativne medicine, odbranio sam master, radio na terenu, planirao aktivnosti i uspostavljao saradnju sa brojnim stručnjacima iz različitih oblasti.

Divno je doživeti zaokruživanje procesa kao što je ovaj bio, bez obzira što nisam uspeo u prvobitnoj zamisli, a to je da se psiholozi aktivno uključe u timove za palijativno zbrinjavanje na sva tri nivoa zdravstvene zaštite. Sujeta, nedostatak novca, nerazumevanje i slični razlozi doveli su do toga da psihologa gotovo da nema u palijativnom zbrinjavanju, iako je jasno da potreba postoji. Par ljudi koji radi svakako ne odgovara potrebama koje su znatno veće. U septembru 2015. godine oformili smo Sekciju unutar Društva psihologa Srbije sa željom da usvojimo kompetencije za rad psiholga u ovoj bolasti, ali ni to nismo uspeli (iako je napisan materijal koji je obima oko 20 strana A4 formata). Sekciju smo nazvali po doajenu rada u ovoj oblasti Draganu Vukotiću, ali ipak nije bilo dovoljno da ovaj put ideja zaživi.

Posebno mi je drago što se sve ovo dešavalo u provinciji, daleko od Beograda i beogradskih centara moći i odlučivanja. Dve godine u saradnji sa Službom kućne nege i lečenja u Kraljevu, i godinu i po u saradnji sa Specijalnom bolnicom za interne bolesti, Jedinicom za palijativno zbrinjavanje u Vrnjačkoj Banji. Naglašavam da nisam politički angažovan, što u primitivnim uslovima partokratije predstavlja problem za sprovođenje ideja. Naročito ukoliko ideja nije reprezentativno i transparentno okrenuta velikom biračkom telu, kao što u palijativnoj medicini nije. Svestan sam da će zbog nedostatka adekvatne podrške ovaj rad pasti u zaborav, i da neće biti iskorišćen, kao i ono što smo uradili u Paraćinu nakon poplava, ali to više nije moj problem, niti problem svih divnih ljudi sa kojima sam sarađivao u protekle četiri godine, među kojima su i pojedine osobe iz Društva psihologa Srbije, naročito Branka Tišma, predsednica IO DPSa, i Duško Babić, nekadašnji direktor CPP-a. Vama, i drugim osobama koje su pomogle u promociji i podršci u organizovanju rada u palijativnoj medicini od srca se zahvaljujem i želim svako dobro!

Fotografije pogledajte na http://emoracio.edu.rs/maj-31/

0 0
Happy
Happy
0
Sad
Sad
0
Excited
Excited
0
Sleppy
Sleppy
0
Angry
Angry
0
Surprise
Surprise
0

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

17 − 17 =