Februar, 9.

Potrebno vreme za tekst:2 minutas, 19 Seconds

Ženski centar “Milica” je 9. februara 2018. u prepunoj sali Narodne biblioteke “Dr Dušan Radić” u Vrnjačkoj Banji obeležio osam godina rada i promovisao knjigu “Memento Mori” psihologa i psihoterapeuta Petra V. Jeknića, koji vodi Radionicu duše u Ženskom centru “Milica”.
O radu udruženja govorile su predsednica Vesna Bondžić i podpredsednica dr Vesna Malićanin. O knjizi “Memento mori”, koja predstavlja sažetak iskustava na pružanju psihološke podrške osobama obolelim od bolesti koje bitno utiču na dužinu i kvalitet života i članovima njihovih porodica na području Kraljeva i Vrnjačke Banje, iz ugla čitaoca govorila je Radmila Vesković novinar, kao i autor.

Jeknić je okuljenima rekao da su pravi autori oni kojih više nema, oni koji su ga naučili mnogo o tome da se životom bavimo dok imamo prilike i vremena jer, kada dođe “zadnje vreme”, tada se ima vremena samo za sumiranje rezultata. Iako poznato zvuči floskula “život čine male stvari”, to postaje tačno samo kada se “male stvari” osveste. “Da li se iko obraduje kada svojom rukom može popiti vodu?”, pitamo je Jeknić  navodeći primer pacijenta koji je u zadnjim fazama bolesti “ostao željan da se napije vode zbog uznapredovalog karcinoma koji mu je pravio problem pri gutanju”. Takođe, jeknić je, nakon što su posetioci potvrdili tvrdnju, podsetio da uglavnom bežimo od vlastitih neprijatnih emocija nazivajući ih “lošim”. Tuga, strah, ljutnja i gađenje su četiri od pet osnovnih, pa samim tim nezamenljivih i korisnih emocija, iako neprijatnih. Bežanje od njih nikada se ne može završiti dobrim, s obzirom da će se verovatno strah vremenom pretvoriti u paniku, tuga, ako je ne vidimo, u depresivnu epizodu ili depresiju, a ljutnja u bes. Tada to više nisu korisne, nego emocije koje zahtevaju da budu viđene. Bežanje od osnovnih emocija pokazatelj je neprihvatanja sebe na jako niskom nivou, a tada je sve moguće. Ako ne prihvatamo vlastite neprijatne emocije, kako ćemo prihvatiti bolest, ili komplikovano i teško lečenje?

Sa druge strane, radost je jedina emocija za koju se borimo jer obično ne dolazi “sama od sebe”. Da li i koliko osvešćujemo radost i zadovoljstvo u svakodnevnim, malim stvarima? O tome vredi razmišljati i osvešćivati realne razloge za zadovoljstvo dok smo zdravi. U slučaju bolesti promeniće se fokus i stečeno samopouzdanje predstavljaće osnovno uporište u procesu lečenja.

Za kulturno umetnički intermeco zaduženi su bili Jovana Vranić članica recitatorske sekcije HIT-a i violinista Nikola Miodragović.Veliku zahvalnost dugujemo Radmili Vesković na brilijantnom vođenju programa kao i volonterkama udruženja

Fotografije sa promocije knjige Memento mori pogledajte na http://emoracio.edu.rs/februar-9/

0 0
0
Zadovoljni
0
Nezadovoljni
0
Uzbudjeni
0
Ljuti
0
Iznenadjeni

Ostavite komentar

Email adresa nece biti objavljena. Obavezna polja oznacena su *

nineteen − sixteen =