Memento mori – priručnik za psihologe u palijativnoj medicini

Potrebno vreme za tekst:3 minutas, 36 Seconds

Knjiga Memento mori posvećena je prevashodno psiholozima i psihoterapeutima zainteresovanim ili angažovanim u palijativnom zbrinjavanju, ali i svim osobama koje se sreću sa bolestima koje bitno utiču na dužinu i kvalitet života. Rezultat je višegodišnjeg angažovanja u bolničkim i kućnim uslovima pacijenata obolelih uglavnom od karcinoma, ali i HOBS-a, MS-a i drugih teških bolesti. Emisiju “Hipokratija” Radio Beograda 2, koju uređuje i vodi prof. dr Momčilo B. Đorđević, neurohirurg, u kojoj je Petar Jeknić govorio o palijativnom zbrinjavanju poslušajte ovde.

Ukratko o knjizi

Psihološka podrška tokom lečenja, od postavljene d

ijagnoze, zasnovana je na uklanjanju psihičke patnje. Efikasnost rada psihologa u timu za palijativno zbrinjavanje zahteva redefinisanje. Psiholog je pozvan da za pacijenta učini što je u njegovoj mogućnosti u datoj situaciji, poštujući granice kontakta i postižući empatičnost sa pacijentom. U takvim uslovima psiholog će podržati pacijentovo prihva

tanje onoga što se dešava u „sada i ovde“. Period rada psihologa započinje saopštavanjem dijagnoze, nastavlja se tokom lečenja bez obzira na ishod, traje kroz terminalnu fazu bolesti, sve do odlaska pacijenta, nakon čega podržava članove porodice u prihvatanju gubitka i prolasku kroz period tugovanja i žalovanja.
Strah od umiranja (strah od poznatog) i strah od smrti (strah od nepoznatog) remete priliku za mirnim zaokruivanjem života. Unutrašnji mir potreba je i preduslov kvalitetnom životu. Zadatak psihologa je da podrži pacijenta u prihvatanju konačnosti kako bi strah, panika, užas i agonija izgubili na snazi, ili kako bi bilo sprečeno njihovo pojavljivanje. Krajnji cilj svih intervencija nije samo neutralisanje patnje već postizanje psihičkog mira pacijenta i/ili članova porodice. Istinska radost i zadovoljstvo životom pratilac su unutrašnjeg mira.

Iz recenzije

“…Iako sâm autor tekst ne smatra naučnim radom već priručnikom za praktični rad, njegova razmišljanja su  kompleksn

a i zasnovana na geštalt psihoterapijskom pristupu, kliničkoj psihologiji, tanatologiji, kao i
egzistencijalizmu, hrišćanskoj i budističkoj literaturi.
Takav pristup daje mnogo dublje dimenzije ovom delu i pokazuje koliko je veliki prostor ne samo za praktični već i za istraživački rad psihologa u palijativnom zbrinjavanju. Tekst Petra Jeknića izuzetan je ne samo sadržajem, nego i načinom na koji je uobličen, lakoćom izraza i stilom. Izuzetno teška oblast predstavljena je na način koji čitaoca ostavlja bez daha i sa željom da što pre ide dalje otkrivajući nove i nove dimenzije psihološkog rada u palijativnom zbrinjavanju…”

prof. dr Vesna Kesić,
ginekolog-onkolog,
redovni profesor Medicinskog fakulteta,
Univerzitet u Beogradu;
Klinika za ginekologiju i akušerstvo,
Klinički centra Srbije, Beograd

Sadržaj knjige

Recenzija – prof. dr Vesna Kesić, ginekolog-onkolog, Ginekološko akušerska klinika Kliničkog centra Srbije
Povodom knjige Petra Jeknića – dr Periša Simonović, psihijatar
Predgovor
Knjiga o podršci
Efikasnost
Granica empatičnosti i profesionalizma
Psihološka podrška
1. RUTINA
A. Rutina u radu psihologa u timu za palijativno zbrinjavanje
Crtica o obrazovanju
Crtica o kompetencijama
Crtica o komunikaciji u palijativnom zbrinjavanju
B. Terenski i rad u bolničkim uslovima
Crtica o prednostima terenskog rada
Crtica o radu u bolničkim uslovima
V. Rutina u radu psihologa sa pacijentom
Crtica o kvantitativnom poremećaju svesti
Crtica o kvalitativnim poreme}ajima svesti
2. RADOST, „SADA I OVDE“ I KONAČNOST
„Kada bih opet, znao bih kako bih!“
O vremenu
Vreme u praksi
Radost
„Sada i ovde“
Konačnost
3. LISTA PRIORITETA
A. Crtica o nemoćnima
Crtica o vlastitom trajanju
Šta mi je?
B. Crtica o listi prioriteta rada psihologa u palijativnom zbrinjavanju

4. STRAH OD POZNATOG I STRAH OD NEPOZNATOG
A. Crtica o strahu od umirawa ili strahu od poznatog
Datost ili „sada i ovde“
Delatnost
Duhovnost
B. Crtica o strahu od smrti
Rituali
Intervencija
5. POTREBA I KVALITET ŽIVOTA
A. Granice
B. Ocena kvaliteta života
Potrebe
Kvalitet života u praksi
B. Memento mori
6. TUGOVANjE I ŽALOVANjE
Rituali u tugovanju
7. POGOVOR
O Specijalnoj bolnici za interne bolesti Vrnjačka Banja
Prilog 1.
Prilog 2.
Prilog 3.
Literatura

Naručivanje

Izdavač je Legenda iz Čačka, obim knjige je 168 strana,

ISBN 978-86-7784-318-2

Cena je 400 dinara + PTT troškovi

Naručite je na http://emoracio.edu.rs/kontakt-forma/ (štiklirajte kvadrat ispred “Memento mori”)

0 0
0
Zadovoljni
0
Nezadovoljni
0
Uzbudjeni
0
Ljuti
0
Iznenadjeni

5 komentara za naslov “Memento mori – priručnik za psihologe u palijativnoj medicini

  1. Kao neko ko je nedavno izgubio majku na palijativnom zbrinjavanju, i sama nekadašnji onkološki pacijent, knjigu sam pročitala u dahu. Beskrajno zahvalna na postojanju ovih odeljenja kod nas, i postojanju ovakvih stručnjaka. Tanatos, taj večiti strah od smrti, i zdravstvene radnike udaljava sa ovih odeljenja-označavajući ih kao teške, a ljude koji su na umiranju kao nesvesne svega, te da lepe reči utehe ili dopiranja do njih, dodira ili bilo koje komunikacije skloni su da okarakterišu kao nemoguće. Divno je videti da je neko sa ovoliko posvećenosti u empatije ušao u srž potreba ljudi koji su na poslednjoj stanici u svom životu. Pri tom je autor ovekovečio i svoja iskustva podelio sa svojim čitaocima kroz, ovo ne samo stručno, već i literalno delo. Meni je putovanje sa ovom knjigom bilo kao “Gledanje u sunce” Jaloma, sa naših prostora. Blagosloveni su koji imaju ovakve stručnjake i ljude na kraju svoje avanture zvane život. Memento mori-Carpe diem!

  2. Ova knjiga se može čitati na više načina. Moje prvo isčitavanje je zapravo bilo “jurenje” za sadržajem. Sa dečijom radoznalošću sam letela po stranicama kako bi što pre shvatila metodologiju rada u palijativi, ali i u potrazi za razumevanjem svog nedavnog iskustva. Mislila sam da kada stignem do poslednje stranice znaću SVE i razumeću SVE o odlasku meni drage osobe. Naravno, da jedino što sam shvatila jeste da nisam sama u tom iskustvu, ali i da je iskustvo svakoga ko ostaje jedinstveno i neponovljivo.
    Usledilo je ponovno iščitavanje stranica. Ovoga puta sa jednog potpuno drugog mesta, ali sa istom dečijom radoznalošću o svim pitanjima vezano za smrt. Ovoga puta sam čitala sporo, sa dugim pauzama i dugim razmišljanjima. Ovo je zapravo knjiga o životu. Nekada burnom, teškom, bolnom, nekada srećnom i smešnom, ali uvek jedinstvenom i nekako lepom.
    O svakom junaku ovih stranica mogla bi se napisati zasebna knjiga. Sve te priče su tako vredne i svaka od njih ima svoje mesto u Univerzumu. Ono što je Petar uradio jeste, da nam je ukazao čast da se upoznamo bar sa delićima tih životnih romana, prepoznavajući one životne mudrosti koje će nam ostati kao zaostavština. Na nama je kako ćemo ih upotrebiti u našim životima.
    Ono što je još čarobnije jeste da je uspeo u svojoj misiji da spasi sebe i svakog svog junaka od jedine prave smrti, od zaborava.
    Ispisujući ove redove, ali i mnoga druga svoja dela, Petar je obavezao buduće generacije čitalaca da bar u trenucima iščitavanja ovih redova misle, druže se i komuniciraju sa njim i njegovim junacima, a zar to nije suština života?

  3. Setim se da sam smrtna, ponekad. Cesce, od kada sam se srela sa smrcu dragog mi bica. Kada sam postala svesna da nas trenutak deli od tog saznanja, a kada ce to biti, samo Bog zna. I sada ova knjiga, MEMENTO MORI, koja je, kako autor rece, prevashodno, namenjena psiholozima i psihoterapeutima, mene je kao obicnog citaoca, van struke, drzala u punoj paznji. Citala sam je polako, secajuci se svega kroz sta smo prosli ja i moja porodica, a posebno moj dragi otac koji je otisao pre cetiri godine. Tada nam niko nije ponudio nikakvu psiholosku podrsku, a koliko je ona znacajna znaju svi koji su se susreli sa svojom ili smrcu clanova porodice. Nisam htela da pisem o svom iskustvu, htela sam samo da napisem, makar nekoliko reci zahvalnosti i postovanja autoru koji je na jednostavan nacin i beskrajno emotivno opisao prihvatanje i miran odlazak sa ovog u neki ,mozda, bolji zivot. Ovu knjigu sam dozivela i kao apel, kome se pridruzujem da se vise paznje posveti razvoju palijativnog zbrinjavanja i psiholoske podrske u njemu. Emocija, kojom Petar nadilazi granicu profesije psihoterapeuta, samo se pise velikim “P” na njegovu profesionalnost. Bez sazaljenja, koje je najnepozeljniji, a neizbezni pratilac teskih bolesnika od strane neupucenog okruzenja, navodeci ih da sumiraju uspehe i oproste sebi, neznim recima i jos neznijim dodirom koji neki nemaju prilike da dobiju ni od najblizih Petar je ucinio lepsim odlazak nekih,odabranih, ljudi. Ne mislim da je ovo prirucnik samo za ljude iz struke,vec i za sve nas, smrtnike, zato sto je vodic i za zivot , kako ga sto bolje iskoristiti kada smo vec imali tu srecu da se rodimo i za smrt, jer kada vec moramo umreti kako da se spremimo da odemo spokojnije,lakse, dostojanstvenije…

  4. Na samom pocetku knjige govorili su recenzenti, onkolog i psihijatar dajući strucno misljenje o knjizi, a ja cu govoriti iz ugla onkoloskog pacijenta. Na to imam potpuno pravo jer se u ovom trenutku borim protiv treceg tumora i trenutno zavrsavam drugi ciklus hemoterapije.
    Za mene je ova knjiga dar Bozji, biblija medju knjigama i prirucnicima koji se bave malignim i drugim teskim bolestima. Ono sto me na samom pocetku ostavilo bez daha je autenticnost pristupa u radu sa obolelima!!! Da li je to moguce?! Pristupiti svakom pacijentu kao jedinstvenom bicu koje se bori sa sobom i svojom bolescu? Zvuci potpuno neverovatno ali je istinito. “Memento mori” je svedok takvog rada i tog iskustva, i mislim da svaka klinika treba da ga uvrsti u obaveznu literaturu za rad sa tesko obolelima.
    Pristup ovoj temi iz vise uglova samo pokazuje da je autor veliki covek koga dotice ljudska dusa i kojoj stremi da nesebicno pomogne bilo reciju, bilo dodirom ili samo svojim prisustvom. Ne poznajem Petra tako dugo, ali za ovo kratko vreme koliko sam ga upoznala mogu da kazem da ima dusu i srce sirine neba, jer da je išta od toga manje ne bi mogao da uradi sve ono sto je radio i opisao. Da nije tako, tesko da bi mogao da smiri damare koji biju u neizvesnoj borbi i smiri uplaseni i uznemireni ljudski um. Ta zivotna energija koju poseduje i ogromna empatija ka drugom ljudskom bicu je za svako divljenje i svaku pohvalu. To jeste DAR BOZJI i on ga nesebicno siri dalje sa namerom da nekome to olaksa zivot ili ostatak zivota.
    Na kraju mogu da dodam, moje veliko RESPECT za sve ono sto si uradio za sve one ljude pomenute u knjizi kao i za one sa kojima trenutno radis. Svetu su potrebni ljudi kao sto si ti sa svojim darom i energijom.

  5. Ko pročita knjigu potvdiće sve što je recezentkinja napisala – “njegova razmišljanja su kompleksna i zasnovana na geštalt psihoterapijskom pristupu, kliničkoj psihologiji, tanatologiji, kao i egzistencijalizmu, hrišćanskoj i budističkoj literaturi.” Meni je sama ova mešavina pristupa i perspektiva čista radost. Teške a važne teme moraju se obraditi iz što više uglova i mora se zaći u sve dimenzije, ove četvrte ali i izvan njih. Inače, poznajem ga više od 20 godina i moram da dodam nešto. Petar je čovek koga interesuje sve što ima veze sa suštinom, sa Bitnim. Kako da ga ne simpatišem zbog toga? On je čovek kome je data životna energija i koji je ne zadržava za sebe. Kako da ne poželim da se očešem o njega ne bi li prešlo nešto od toga na mene? Nije mu strano ništa što ovaj život čini životom – radosti i tuge, visine i ponori ljudske duše. Kako da ga ne doživim kao brata. Da li je ovo bilo suviše otvoreno lično, razmišljam. Naravno da jeste. Kad se setim života i smrti, ništa drugo nema smisla.

Ostavite komentar za Ljiljana Ponisti komentar

Email adresa nece biti objavljena. Obavezna polja oznacena su *

twenty − seven =