Кроз слободно време и интересовања до развоја личности детета

Potrebno vreme za tekst:0sekundis

Дете основношколског узраста има јасно структуриран дан. Активности су дефинисане временом и простором и у устаљеном ритму. Нарочито је та организованост видљива у школи у којој је тачно утврђен распоред одржавања часова различитих предмета и временски и просторно. Дете и после школе има одређени распоред активности у току дана. С једне стране, ова организација детету помаже да се неометано развија и расте окупирано својим дневним активностима. Предвидљивост наредних активности у току дана улива и доживљај сигурности смањујући простор за неизвесност и анксиозност. Дете не гледа далеко унапред, појам времена сконцентрисан је на садашњост, и ако зна шта данас ради, осећа се сигурно. Саставни део живота детета јесу обавезе и у данашње време није редак случај да је дан детета основношколског узраста организованији и испуњенији различитим обавезама него код одраслих. Поред обавеза везаних за школу и домаће задатке или учење код куће дете има и друге активности након школе које организују дан у виду приватних часова, похађања различитих школа језика, музичке школе, различитих радионица, спортских тренинга, активности које обавља у породици са одраслима или друго. Често се обавезе смењују и дете се креће из једне у другу немајући времена да се у једној заустави и удуби и сретне са самим собом. У том смислу одговорност је на одраслима да направе добар баланс између обавеза и слободног времена.

Јер, с друге стране, слободно време детета не сме се занемарити. Оно има различите функције које су од великог значаја за раст и развој. У слободно време дете се одмара асимилујући активности и смешта их и интегрише у своје искуство и на тај начин довршава процес учења. Затим, у слободно време дете се игра и забавља што такође доприности развоју личности у смислу давања простора за испољавање креативности. Кроз слободно време одвија се значајан део социјализације детета који га приближава њему самом, као и свету одраслих у ком живи. Начин на који дете проводи слободно време касније одређује његов стил живљења. Јер тада, када притисак одраслих попусти, и када се заврше свакодневне рутине и обавезе, дете има прилику да покуша да открије ко је оно заиста, шта је то што воли да ради, да истражује у чему оно заиста ужива и шта жели да постане. Овде је јако важно испратити рана испољавања интересовања детета и адекватно реаговати на њих.

У слободно време дете испољава своје таленте најчешће кроз игру и препуштање. У том смислу готово да нема важнијег времена у животу детета од слободног времена. Препознавање значајног специфичног интересовања за дете може бити од кључне важности за даљи развој личности. Нарочито је то од важности у раној адолесценији када специфично интересовање може бити окосница око којег се развија идентитет и даје одговор на питање „Ко сам ја?“. Начин на који се проводи слободно време у коме се откривају интересовања и активности којима се задовољавају различите потребе могу временом постати одређен образац понашања и живљења који је са личног становишта вредно остварити и коме треба тежити. Преферирање неког циља коме се тежи представља обликовање властитог живота. Интересовања код детета се развијају. Оно може бити склоно томе да испробава различита специфична интересовања, на пример, за спорт, уметност, музику, глуму и друга. Може их одушевљено прихватати, али и одбацивати, и на тај начин тестирати себе у односу на захтеве реалности и сопствене способности и особине личности. Кроз развој специфичних интересовања дете такође открива да припада одређеној субкултурној групи која има одређени систем вредности, у којој су дефинисани пожељни и непожељни облици понашања. Чланове групе окупља сличност у интересовањима, а слободно време је за то идеалан простор будући да садржаји и активности којима се дете бави у слободно време су управо манифестације његових потреба и интересовања.

Стога, дете треба да има довољно слободног времена да истражује и развија самога себе кроз своја интересовања. Одрасли су ту да интересовања детета препознају и усмере. За дете ће бити уживање да открива и развија то што воли да ради на један систематичан начин, као што је на пример, похађање часова музике након школе. Ова окосница које се успоставља око специфичног интересовања може постати стуб развоја идентитета у раној фази адолесценције када је важно припадати одређеној групи вршњака и реализовати сепарацију од света одраслих. Дете на тај начин не развија само специфично интересовање, оно сада гради своју личност, има своје место у свету коме припада, а које је ван породице од које се одваја. У том смислу, с обзиром на нужност трагања за групом вршњака сличног вредносног оквира, транзиција детета у одраслу особу може бити олакшана уколико је дете већ изградило различите односе са вршњацима и изван школе.

15.4.2017. год.,                                                                          Слађана Луковић, МА психолог

У Ариљу                                                                          Стручни сарадник у ОШ „Старина Новак“ Београд

0 0
0
Zadovoljni
0
Nezadovoljni
0
Uzbudjeni
0
Ljuti
0
Iznenadjeni

Ostavite komentar

Email adresa nece biti objavljena. Obavezna polja oznacena su *

tri × 1 =