Maj, 20. i 21.

Potrebno vreme za tekst:45sekundis

Radionica u kojoj smo prepoznavali “unutrašnje dete” i “unutrašnjeg roditelja”. Jer, kada u sebi prepoznam dete, moći ću i u drugome. A ko bi se onda ljutio na dete, ma kako “opasno” bilo?
Svi smo mi manje ili više emotivna deca koja su spremna da padnu u vatru ako to ne vide. Nekada je potrebno “pasti u vatru” ako to ima smisla. A ako nema?

Drugi su za nas samo okidači naših unutrašnjih stanja. Kad se susretnemo sa svojim unutrašnjim detetom i damo mu priliku da bude viđeno, prepoznato i uvaženo, dajemo šansu sebi da budemo celovitiji. Negujući svoje unutrašnje dete podržavamo sebe u kontaktu sa drugima. Priznavajući sebe, širimo svoj kapacitet da razumemo i prihvatimo unutrašnje dete u drugom. Zahvaljujemo se na fotografijama Vladanu Marinkoviću.

0 0
0
Zadovoljni
0
Nezadovoljni
0
Uzbudjeni
0
Ljuti
0
Iznenadjeni

6 komentara za naslov “Maj, 20. i 21.

  1. Sta reci za prethodna dva dana? 😁 ..Divni ste SVI 😁… kakve su bile EMOCIJE sa vama …Divne ☺ …Drago mi je da smo se druzili i spoznali svako na svoj nacin kroz svoje ali i iskustva drugih. HVALA 😊Petre i Sladjo ..I ovaj put ste bili na visini zadatka 😎

  2. Kakav dan danas!!! Posle jucerasnjeg dana i pronalazenja “unutrasnjeg deteta” i danas smo nastavili da otkrivamo emocije, mehanizme, razloge i osecaje. Danasnja radionuca je zaokrizila sve ono sto smo juce poceli. Predivno i neobjasnjivo, puno enrgije i neke semzitivne neopipljive emocije.
    I onda kazes “ok, to je to”, dodjes kuci odmoris se, uobicajeno popricas sa porodicom, ali te nesto “tera” da odes, osamis se, i sredis utiske. Sednem u tisini i kazem “ajde sad da sumiras sve”, i preplave te takve emocije mira, radosti, srece, zadovoljstva, zahvalnosti. Nesto se desava, neka finoca unutar tebe, ne mozes da objasnis, a i sto bi jer EMOCIJA SE NE OBJASNJAVA NEGO OSECA!
    HVALAAA Petre i Sladjo…HVALAA mojoj divnoj grupi😊💙🍀✌

  3. Divne nove spoznaje, divno druzenje….sada vec provereno, dobro i kvalitetno utroseno vreme i energija….hvala Petru i Sladji 😘
    …..i izgrlismo se na kraju (sto bi rek’o nas drug Vladan)….do sledeceg druzenja….
    P.S. Jedva cekam 😊

  4. Da li se secam ko sam bila pre nego sto mi je svet rekao ko treba da budem???
    Svom telu uglavnom namecemo um, postanemo ga svesni tek kad osetimo bol.
    Telo je neverovatan fenomen, pun misli i osecanja,koje kada se osveste i prihvate kao deo nas, cuje se jedna vrlo lepa muzika.
    Um talasa a telo tako fino vibrira oko srca.
    Ne treba da se bojis vanjskog neprijatelja.
    Pobedis sebe i svet je savladan.
    Potrebno je vreme,strpljenje,otklanjanje korova.
    Ne potiskuj,ne gutaj,osvesti,oslobodi..
    HVALA!!!

  5. Sjajna radionica kao i svaka do sad. Predavaci se trude i rade na tome da ucesnici na seminaru spoznaju sebe i neke svoje unutrasnje nesuglasice i zato vam puno hvala, divni ste 🙂

  6. Pre nego ostavim svoj utisak i emocije sa danasnje radionice moram da kazem HVALAAAA Petre i HVALAA Sladjo 💕
    Malo “unutrasnje-ja” dete je sedelo u cosku i gledalo u pod, ljuto i besno, tuzno i neshvaceno, izgubljeno. Prisla sam “odrasla ja” i rekla mu “ustani i ne placi, sve ce biti u redu”. Ali dete me nije ni pogledalo😔
    Pustila sam i cekala… kako kazu Petar Sladja “ostani malo sa tim”. Probala sam opet prisla, i dete me je pogledalo ali ne ocima besa i ljutnje, nego ocima mira i ljubavi uhvatilo me za ruku i reklo “Idemo ti i ja da se igramo”. Bilo je tesko prepoznati svoje “unutrasnje dete”, bilo je tesko opet prihvatiti sebe, bilo je tesko ali ne i nemoguce.
    Zato su radionice, praksa i vezbe tu da budu “klik” za ono sto se vec nalazinu tebi. Ja sam to danas uspela i ova radionica sa temom “EMOCIJE” je bila nesto posebno danas.
    Jos jednom HVALA! Vidmo se i sutra

Ostavite komentar

Email adresa nece biti objavljena. Obavezna polja oznacena su *

devetnaest + 7 =