EMORACIO – Prijatelj Vaše duše

Kada mi iz EMORACIO tima pričamo o ravnoteži, pre svega mislimo na balans emotivnog i racionalnog dela bića. Ravnoteža ili homeostaza željeno je stanje sve dok ne postane prepreka razvoju. Razvoj ne zna za mir, i nema kvalitet. Sve je proces. Od nas zavisi da li ćemo razvojni proces doživeti kao “prijatan” ili “neprijatan”, “dobar” ili “loš”. Mehanizmi psihičke odbrane ili adaptacije nastoje da nas sačuvaju i od samog razvoja. Ipak, ispod svega toga stoje nagoni koji predstavljaju nasleđene programe potrebne za održanje individualnog, i života uopšte.

Međutim, prvo i osnovno pitanje je: koliko sam spreman (sposoban) da prihvatim sebe?

Negde u psihi postoji unutrašnje dete. Svi ga imamo. Možemo ga zvati i emotivnim. U pubertetu razviće se unutrašnje strasno dete kao krajnost emotivnog. Šta ako se “strasno” dete okrene energiju u sebe? Eventualna svađa strasnog i emotivnog unutrašnjeg deteta ne može biti kontrolisana racionalnim delom našeg bića. Kao da se prvi znakovi nastanka strasnog dela našeg bića javljaju sa sisanjem cucle ili palca. Strasno je sve što je emotivno prenaglašeno (radost – euforija, tuga – depresija, ljutnja – bes, gađenje – nagon za povraćanjem, strah – panika i užas).

Unutrašnje dete je sa početkom puberteta doživelo prvi susret sa razvojem racionalnog dela bića zasnovanog na utisnutim roditeljskim porukama (introjektima). Počela je borba. Emotivno biće, koje zovemo “unutrašnje dete”, više nije bilo samo. Sve više je bilo na drugom mestu. Racionalno biće je postajalo sve jače. Postalo je unutrašnji roditelj (čija krajnost je hladni unutrašnji “general”, ratnik…). Unutrašnji roditelj (ratnik) je hladan, svrsishodan, funkcionalan, nekada beskompromisan. Oslobođen emocija. Vodi ga interes. Unutrašnji roditelj (ratnik) može evoluirati iz “moram” i “treba da” u “hoću” ili “neću”. Osim ako se kod deteta iz nekog razloga ne uruši potreba za spoljašnjošću.

Krajem puberteta emotivno dete je utvrdilo nov način borbe. Unutrašnje dete traži da bude viđeno. Kada nije viđeno, javiće se ono strasno. Simptom svakog unutrašnjeg sukoba biće neuroza. “Neuroza je samo kriza individuacije”, rekao je Jung. Ukoliko se nešto ne preduzme, sukob vlastitog emotivnog i racionalnog biće osnova za kasnije neravnoteže koje, ako nisu prorađene, predstavljaju polaznu tačku za urušavanje zdravlja. Postoji samo unutrašnji sukob. Onaj koji se dešava sa spoljašnjim svetom zapravo predstavlja samo odraz onoga što se dešava unutra. Svi van nas su samo pokazatelji unutrašnjeg sukoba – sukoba emotivnog i racionalnog.

Na kraju svakog razvojnog procesa nalazi se sledeća ravnoteža.

U pubertetu smo dobili još jednu priliku – da započne razvoj unutrašnjeg mudraca.

Ovaj lik razviće se iz preseka, tj iz pozitivnih svojstava unutrašnjeg deteta (emotivnog) i roditelja (racionalnog). On nije iznad emotivnog i racionalnog, neće im se konfrontirati. Karakteriše ga iskustvo stečeno u razvojnom ciklusu. Pounutreno iskustvo gradivna je supstanca zrelosti, a zrelost svojstvo unutrašnjeg mudraca. Svaka životna dob ima svoju zrelost, svoju ravnotežu, svoj mir.

Tablete koje psihijatri prepisuju ne mogu da razreše sukob koji je doveo do problema!

EMORACIO tim ima čast da vas pozove na interaktivne radionice koje organizujemo sa ciljem upoznavanja psihičkih procesa, njihovog prepoznavanja u vlastitom životu i efikasnijeg bavljenja njima. Rezultat uspešnog “rada na sebi” biće povećanje kvaliteta, pa simim tim i zadovoljstva životom.

Stojimo Vam na raspolaganju i za individualnu psihoterapiju (uživo i preko Skajpa).

Snimke pogledajte na https://www.youtube.com/user/petarjeknic/videos

 

Više o nama i našem radu >>